Принудна банкрота: коментар на пресуду Кас. кривич. одељење V, бр. 36041 из 2024.
Тема принудне банкроте је од великог значаја, не само због правних импликација, већ и због економских последица које из ње произилазе. Пресуда бр. 36041 из 2024. године Врховног касационог суда нуди важна појашњења о овој осетљивој теми, анализирајући кривичну одговорност у случају намерних радњи које доводе до банкрота компаније. Оптужени, А.А. и Б.Б., осуђени су за принудну банкроту због трансакција које су сматране неекономичним и озбиљно штетним за Prestige Srl.
Намерне радње и кривична одговорност
Суд је потврдио одлуку Апелационог суда у Венецији, који је делимично изменио првостепену пресуду у погледу пратећих казни, али не и у погледу кривичне одговорности оптужених. Конкретно, А.А. и Б.Б. су сматрани одговорним за изазивање банкрота компаније кроз три инвестиционе трансакције, све карактерисане очигледним недостатком економске исплативости. Суд је истакао како су такве трансакције, иако нису спроведене са намером банкротирања компаније, имале предвидљив и директан ефекат финансијског пропадања.
- Трансакција 1: Уговор о учешћу у добити са компанијом Società Agricola Serramarina у износу од 1.400.000 евра.
- Трансакција 2: Обавеза плаћања 2.160.000 евра за куповину потраживања.
- Трансакција 3: Куповина 6% акција CTS GMBH за 2.200.000 евра.
Принцип разумности и процена понашања
Суд је поновио да намерне радње не захтевају квалификацију понашања у смислу кривичних дела, већ само утврђивање злоупотребе управљања.
Занимљиво је напоменути како је Касациони суд истакао принцип разумности у процени понашања оптужених. Наиме, суд легитимитета се није ограничавао само на разматрање јединствености трансакција, већ је испитао контекст у којем су оне реализоване. Суд је сматрао да су трансакције, иако нису биле директно расипничке, створиле ситуацију пропадања коју су администратори прихватили. Доказ о намери, дакле, није ограничен само на намеру наношења штете, већ се протеже и на свест о ризику који би такве трансакције могле да изазову.
Закључци
У закључку, пресуда бр. 36041 из 2024. године представља важан преседан за све ситуације у којима се сумња на принудну банкроту. Она појашњава потребу за пажљивим испитивањем корпоративних трансакција, истичући како кривична одговорност може проистећи и из неопрезног и потенцијално штетног понашања за компанију. Администратори стога морају бити свесни да чак и наизглед легитимни предузетнички избори могу бити кривично релевантни ако нису подржани адекватном проценом економске исплативости.
