Evropski nalog za hapšenje: Kasacioni sud i važnost informisanog pristanka (Kas. Pen. br. 19487/2025)

Evropski nalog za hapšenje (ENA) predstavlja fundamentalni instrument u pravosudnoj saradnji između država članica Evropske unije, sa ciljem pojednostavljenja i ubrzanja postupaka izručenja lica traženih zbog teških krivičnih dela. Međutim, njegova efikasnost ne može biti nezavisna od pune garancije osnovnih prava pojedinca. Ovoj osetljivoj ravnoteži nedavno se izjasnio Krivični kasacioni sud presudom br. 19487 iz 2025. godine, nudeći ključna pojašnjenja o validnosti pristanka na izručenje, aspektu koji se često potcenjuje, ali je od primarnog značaja.

Evropski nalog za hapšenje: instrument pravosudne saradnje

ENA, uveden Okvirnom odlukom 2002/584/SV i implementiran u Italiji Zakonom br. 69 od 22. aprila 2005. godine, revolucionirao je tradicionalne postupke ekstradicije, zamenjujući ih efikasnijim i direktnijim mehanizmom. Cilj je osigurati da osoba pod istragom ili osuđena u državi članici može biti brzo izručena drugoj državi članici radi suđenja ili izdržavanja kazne. U ovom kontekstu, pristanak traženog lica za izručenje zauzima centralno mesto, jer može značajno ubrzati postupak.

Odluka Vrhovnog suda: pristanak je validan samo ako je potpuno informisan

Presuda br. 19487 iz 2025. godine, koju je donelo Šesto krivično odeljenje Kasacionog suda, sa predsednikom G. D. A. i izvestiocem F. D. A., bavila se slučajem D. P., za koga je Apelacioni sud u Đenovi naložio izručenje. Vrhovni sud je, međutim, poništio odluku Apelacionog suda i vratio je na ponovno suđenje, ističući ozbiljne nedostatke u procesu pribavljanja pristanka. Srž odluke sadržana je u sledećem sažetku:

U pogledu evropskog naloga za hapšenje, nedostaci u informacijama pruženim traženom licu o prirodi naloga, procesne ili izvršne prirode, kao i o posledicama i neopozivosti pristanka, onemogućavaju smatranje istog validno datim.

Ova tvrdnja Kasacionog suda je od fundamentalnog značaja. Ona pojašnjava da pristanak na izručenje, da bi se smatrao validno datim, ne može biti puka formalnost. Mora biti rezultat svesnog i informisanog izbora, koji garantuje da subjekt u potpunosti razume svoju situaciju i posledice svoje odluke. Drugim rečima, nije dovoljno pitati „da li želite da budete izručeni?“; neophodno je da osoba bude potpuno i iscrpno informisana o svim relevantnim aspektima.

Sud precizno identifikuje tri suštinska elementa o kojima informacije moraju biti besprekorne:

• Priroda naloga: Ključno je da osoba razume da li je ENA „procesne“ prirode (tj. namenjen suđenju ili preliminarnim istragama) ili „izvršne“ (radi izdržavanja već izrečene kazne). Ova razlika je fundamentalna, jer povezana prava i garancije mogu značajno varirati između dva tipa.
• Posledice pristanka: Subjekt mora biti svestan svih praktičnih i pravnih implikacija koje proizilaze iz njegovog pristanka na izručenje. Ovo uključuje potencijalne sudske ishode, uslove pritvora u zemlji koja traži izručenje i svaki drugi aspekt koji može uticati na njegovu slobodu i prava.
• Neopozivost pristanka: Aspekt koji se često potcenjuje je neopozivost pristanka nakon što je dat. Lice mora biti jasno obavešteno da, nakon što je volja za izručenjem validno izražena, ova odluka neće moći biti povučena. Ova neopozivost čini još strožijom potrebu za potpunim i tačnim početnim informisanjem.

Ovi zahtevi su u skladu sa principima utvrđenim Zakonom br. 69/2005, posebno članovima 10. i 14., koji regulišu postupak izručenja i načine izražavanja pristanka, kao i sa evropskom jurisprudencijom koja štiti pravo na pravično suđenje i ličnu slobodu.

Zaštita osnovnih prava i praktične implikacije

Presuda Kasacionog suda se uklapa u ustaljeni jurisprudencijalni pravac (kao što je već potvrđeno u prethodnim odlukama kao što su br. 44056 iz 2014. i br. 4864 iz 2016.), koji stavlja zaštitu osnovnih prava pojedinca u centar. Nedostatak adekvatnog informisanja podriva validnost pristanka u korenu, pretvarajući ga u nevažeći akt i, posledično, poništava ceo postupak izručenja. Za pravne stručnjake, ova odluka je upozorenje da se osigura maksimalna transparentnost i potpunost u informacijama pruženim traženom licu, kako bi njegova odluka bila istinski slobodna i svesna. Poništenje sa vraćanjem na ponovno suđenje odluke Apelacionog suda u Đenovi pokazuje kako informacioni nedostaci mogu dovesti do ništavosti pristanka i potrebe za ponovnim razmatranjem slučaja, sa produžavanjem rokova i značajnim uticajem na postupak.

Zaključci

Presuda br. 19487 iz 2025. godine Kasacionog suda predstavlja čvrstu tačku u italijanskoj jurisprudenciji o Evropskom nalogu za hapšenje. Snažno ponavlja da međunarodna pravosudna saradnja, iako neophodna, ne može biti nezavisna od savjesnog poštovanja osnovnih prava pojedinca, pre svega prava na potpuno informisani pristanak. Za građane i advokate, ova odluka naglašava važnost kvalifikovanog i blagovremenog pravnog savetovanja, sposobnog da osigura da svaka odluka doneta u tako osetljivim kontekstima bude zasnovana na jasnom i potpunom razumevanju svih implikacija. Naš Advokatski biro je uvek na raspolaganju da pruži pomoć i specijalizovano savetovanje u oblasti međunarodnog krivičnog prava i Evropskog naloga za hapšenje, garantujući punu zaštitu prava naših klijenata.