Nadležnost sudije za izvršenje krivičnog dela: Važno pojašnjenje Kasacionog suda presudom br. 16916/2025

Krivično pravo, u fazi izvršenja, predstavlja složenosti koje zahtevaju precizna sudska tumačenja. Utvrđivanje nadležnog sudije za upravljanje izvršenjem više presuda protiv istog lica je uobičajen izazov. U tom kontekstu, značajna Presuda br. 16916 Kasacionog suda, deponovana 6. maja 2025. godine, nudi suštinsko pojašnjenje nadležnosti sudije za izvršenje, posebno u pogledu presuda o oslobađanju zbog naročite neznatnosti činjenice.

Okvir nadležnosti u postupku izvršenja

Postupak izvršenja krivičnog dela, uređen članovima 665. i sledećim Zakonika o krivičnom postupku, obuhvata sve sudske odluke koje zahtevaju sprovođenje. Nadležnost postaje složenija kada je lice primalac više presuda. Član 665, stav 4. Zakonika o krivičnom postupku propisuje da, u slučaju više pravosnažnih presuda ili krivičnih naloga protiv iste osobe, nadležnost pripada sudiji koji je doneo poslednju pravosnažnu presudu. Ali šta se dešava ako je poslednja presuda oslobađajuća? Upravo na ovo pitanje Vrhovni sud je bacio svetlost.

Presuda br. 16916/2025: Uloga čl. 131-bis Krivičnog zakonika

Odluka Kasacionog suda, I krivično odeljenje (Predsednik B. M., Izvestilac D. F.), konačno rešava pitanje, proglašavajući nadležnost Suda u Ankoni. Ključ odluke je u sledećem stavu:

U postupku izvršenja, u slučaju više presuda koje se mogu izvršiti prema istom licu, nadležnost pripada sudiji koji je doneo poslednju pravosnažnu presudu, čak i u slučaju oslobađajuće presude donete u skladu sa čl. 131-bis Krivičnog zakonika.

Ovaj stav je fundamentalan. On ponavlja opšte načelo privlačenja nadležnosti od strane sudije koji je doneo poslednju pravosnažnu presudu, eksplicitno ga proširujući na oslobađajuće presude iz člana 131-bis Krivičnog zakonika. Član 131-bis Krivičnog zakonika reguliše "naročitu neznatnost činjenice", razlog za ne-kažnjavanje primenljiv kada je štetnost krivičnog dela minimalna, ponašanje nije uobičajeno i ne postoje uslovi za otežavajuće ponavljanje. Iako je reč o oslobađanju, to je sudska odluka koja utiče na pravni položaj optuženog, podobna da uspostavi nadležnost za izvršenje.

Praktične implikacije i zakonske odredbe

Implikacije ove presude su značajne za pravnu sigurnost i procesnu brzinu. Proširenje pravila na čl. 131-bis Krivičnog zakonika pokazuje kako i odluke koje nisu osuđujuće imaju težinu u izvršenju. Proglašenje nekaznivosti zbog naročite neznatnosti činjenice, iako nije osuda, proizvodi relevantne pravne efekte, kao što je upis u krivični registar i sprečavanje nove primene beneficija. Za primenu čl. 131-bis Krivičnog zakonika, zakon zahteva:

• Maksimalnu zaprećenu kaznu zatvora ne veću od dve godine, ili samo novčanu kaznu.
• Naročitu neznatnost povrede, procenjenu na osnovu načina ponašanja i neznatnosti štete ili opasnosti.
• Povremeni karakter ponašanja, isključujući uobičajenost ponašanja.

Presuda jača ideju da svaka konačna sudska odluka, bez obzira na njenu prirodu, doprinosi definisanju okvira nadležnosti za izvršenje, pod uslovom da je poslednja koja je postala pravosnažna.

Zaključci: Jasnoća i pravna sigurnost u izvršenju

Ukratko, Presuda br. 16916/2025 Kasacionog suda je čvrsta tačka u složenoj materiji nadležnosti sudije za izvršenje krivičnog dela. Ona pojašnjava da čak i oslobađanje zbog naročite neznatnosti činjenice u skladu sa čl. 131-bis Krivičnog zakonika može uspostaviti nadležnost, obezbeđujući koherentnost i predvidljivost sistema. Ova odluka pojednostavljuje identifikaciju nadležnog suda i ponavlja važnost razmatranja svake konačne sudske odluke kao sastavnog dela procesa izvršenja lica, doprinoseći jasnijem i efikasnijem sistemu pravde.