Правда, по својој природи, није непогрешива. Због тога наш правни систем предвиђа ванредне инструменте усмерене на исправљање евентуалних судских грешака, обезбеђујући да нико не буде неправедно осуђен. Међу њима се истиче ревизија кривичног поступка, изузетно средство жалбе које омогућава поновно разматрање правоснажне осуђујуће пресуде. Међутим, приступ овом инструменту подлеже строгим условима, посебно када је реч о увођењу нових доказа. По овом питању, Касациони суд је, пресудом бр. 18064 од 13.05.2025. године (одржано рочиште 25.03.2025.), дао важна појашњења, дефинишући прецизне услове за прихватљивост нових изјава сведока.
Ревизија кривичног поступка представља један од најзначајнијих израза принципа favor rei, односно предности оптуженог, који проистиче из нашег правног система. Предвиђена члановима 629. и следећим Законика о кривичном поступку, она има за циљ заштиту појединца од неправедних осуда, омогућавајући поновно отварање поступка који је већ окончан правоснажном пресудом. Разлози који могу оправдати захтев за ревизију су таксативно наведени у члану 630. ЗКП и укључују, између осталог, откривање нових доказа који, сами или у комбинацији са већ прикупљеним, показују да осуђени треба да буде ослобођен. И управо на концепт „нових доказа“, посебно оних изјавне природе, фокусирао се Врховни суд у овом случају, одбијајући жалбу коју је поднео оптужени Г. М. против одлуке Апелационог суда у Бреши.
Срж одлуке Касационог суда, којом је председавала др. Р. Пецуло, а известилац др. Е. М. Моросини, лежи у утврђивању јасних принципа у вези са начином прикупљања нових изјава сведока. Суд је заправо прецизирао да није довољно представити нове изјаве, већ је од суштинског значаја да су оне прикупљене уз прецизне гаранције. Максима пресуде бр. 18064/2025 гласи:
У фази оцене прихватљивости захтева за ревизију, ако су нови доказни материјали представљени као изјаве, неопходно је да су исте прикупљене и представљене судији за ревизију у складу са прописима утврђеним за одбрамбена истраживања која обезбеђују, најмање, обавезу говорника да говори истину, правно заштићену санкцијом у случају кршења.
Овај део је кључан. Касациони суд захтева да изјаве не буду једноставне неформалне тврдње, већ да прате строги пут одбрамбених истраживања, како је дефинисано члановима 327-бис и 391-бис Законика о кривичном поступку. То подразумева да изјаве морају бити:
Овај приступ је усмерен на очување озбиљности и поузданости процесног система, спречавајући да ревизија постане средство за увођење лако манипулисаних доказа или доказа без формалних потврда. Суд, позивајући се и на претходну судску праксу (као што је пресуда бр. 45612 из 2003. године), понавља важност строгог филтера за прихватљивост, што је неопходно да се не би поништила сигурност пресуђене ствари.
Норме на које се позива пресуда, попут члана 191. ЗКП (о недозвољено прикупљеним доказима) и чланова 327-бис и 391-бис ЗКП (о одбрамбеним истраживањима), наглашавају важност прикупљања доказа у складу са законом. Ratio decidendi, односно разлог одлуке, је јасан: само докази прикупљени уз гаранције супротстављености странака (или у сваком случају поступцима који опонашају њихову озбиљност, попут оних у одбрамбеним истраживањима) могу се сматрати подобним да уздрмају снагу правоснажне пресуде. Касациони суд на тај начин жели да осигура да ревизија, иако представља бастион против судских грешака, не постане лак пут за неселективно поновно отварање поступака, на штету стабилности судских одлука и сигурности права.
Пресуда Касационог суда бр. 18064/2025 је важно упозорење за све који намеравају да искористе ревизију кривичног поступка. Она понавља да потрага за новим доказима, посебно ако су изјавне природе, мора бити вођена са изузетном професионалношћу и уз поштовање строгих процедура предвиђених Закоником о кривичном поступку. Ослањање на искусног правника у кривичном праву и одбрамбеним истраживањима постаје, у овом контексту, не само препоручљиво, већ апсолутно неопходно. Само кроз педантно и правно беспрекорно прикупљање доказа биће могуће надати се прихватању захтева за ревизију, чиме се гарантује пуна заштита права осуђеног и правилна примена правде.