Заплена возила и добра вера трећег власника у незаконитом управљању отпадом: анализа пресуде бр. 16088/2025
Треће кривично одељење Касационог суда, пресудом 16088/2025 (деп. 28. април 2025.), поново се бави обавезном запленом возила према чл. 259, став 2, Законодавне уредбе бр. 152/2006. Случај проистиче из жалбе Л. М., власнице возила које је заплењено јер су га трећа лица користила за транспорт отпада кршећи чл. 256 Закона о животној средини. Суд за преиспитивање у Козенци је потврдио ограничење, сматрајући ирелевантним наведени недостатак везе власника. Врховни суд проглашава жалбу недопуштеном, али даје важне прецизације о одбрамбеним овлашћењима трећег лица које није укључено и о условима „добре вере“.
Опсег обавезне заплене
Члан 259, ст. 2, Законодавне уредбе бр. 152/2006 прописује заплену „превозних средстава коришћених“ за извршење кривичних дела незаконитог транспорта отпада. Будући да је реч о стварној мери безбедности, заплена погађа добро независно од кривичне одговорности власника. Ово повлачи два главна ефекта:
- неизбежно одузимање возила у случају осуде или обуставе поступка због посебне безначајности, осим у случајевима добре вере;
- усвајање, у претходној фази, мере привременог одузимања према чл. 321, ст. 2, Законика о кривичном поступку, као предвиђање коначне мере.
Максима пресуде и њено тумачење
У погледу незаконитог управљања отпадом, треће лице које је власник возила коришћеног за извршење кривичног дела, подвргнуто обавезној заплени према чл. 259, став 2, Законодавне уредбе бр. 3. априла 2006. године, бр. 152, није овлашћено да учествује у расправи о постојању „сумње“ у незаконитост, која му није приписана, али која је основа за привремено одузимање као функцију мере одузимања, али може доказати своју добру веру, односно да му је незаконито коришћење средства било непознато или, у сваком случају, није повезано са његовим кривим или немарним понашањем.
Суд одбија трећем лицу могућност оспоравања сумње у извршење кривичног дела, јер се провера индиција гравитације односи на починиоца кривичног дела, а не на онога ко, иако власник, није укључен у незаконитост. Међутим, власник задржава право на стварну одбрану: може избећи заплену доказујући своју добру веру. То значи доказати да:
- није био свестан незаконитог коришћења возила;
- није предузео крива (нпр. пропуст квалификованог надзора) или немарна понашања која су олакшала дело.
Решење је у складу са одлуком Уједињених одељења 10561/2014, према којој заплена не може нашкодити невином трећем лицу. Данашњом пресудом, Суд балансира имовинску агресију са заштитом поверења, ограничавајући доказни предмет на бригу власника.
Однос са комунитарном и уставном јуриспруденцијом
Овај правац је у складу са чл. 1 Протокола бр. 1 Европске конвенције о људским правима, који захтева разумну равнотежу између јавног интереса и заштите права својине. Уставни суд је у одлукама попут бр. 112/2019 вредновао принцип пропорционалности мера одузимања када утичу на некрива лица. Касациони суд стога тумачи чл. 259 у складу са наддржавним параметрима: заплена остаје обавезна, али се зауставља пред трећим лицем које докаже брижљиву неукљученост.
Практични аспекти за оператере
Да би се ефикасно заштитили клијенти који ризикују заплену возила у претходној фази, биће потребно:
- благовремено прикупљање документарних доказа (уговора о лизингу, радних уверења, GPS локација) који потврђују неовлашћено коришћење возила;
- саслушање сведока о недостатку сагласности за незаконито коришћење;
- доказ о одговарајућим интерним процедурама контроле и надзора, посебно за возне паркове компанија.
Рацио пресуде је јасан: није довољно тврдити неукљученост, потребно је доказати је брижљивим понашањем према чл. 1176 Грађанског законика, грађанским параметром који се аналогно примењује за процену кривице.
Закључци
Пресуда 16088/2025 потврђује тренд Касационог суда усмерен на јачање ефикасности имовинских мера у еколошким кривичним делима, без жртвовања права својине неукљученог трећег лица. Терет доказивања добре вере је тежак, али не и немогућ: добро документована одбрана може спречити коначни губитак возила. Адвокати су стога позвани на проактиван приступ, одмах изграђујући доказни досије који доказује одсуство кривице или немарност власника.
