Prisluškivanje i Povezana Krivična Dela: Presuda Kasacionog Suda br. 18392/2025 pojašnjava granice upotrebljivosti

Prisluškivanje je moćno istražno sredstvo, ali njegova upotrebljivost u krivičnom postupku je često predmet rasprave. Kasacioni sud, presudom br. 18392, donetom 15. maja 2025. godine, pružio je suštinsko pojašnjenje o korišćenju snimaka naloženih za jedno krivično delo u različitim postupcima, ali za povezana krivična dela. Ova odluka je ključna za primenu članova 266. i 270. Zakonika o krivičnom postupku.

Ključni Normativni Okvir

Upotreba prisluškivanja je strogo regulisana. Član 266. ZKP definiše granice dopuštenosti (koja krivična dela), dok član 270. ZKP uređuje upotrebljivost u različitim postupcima. Izuzetak je predviđen za "povezana krivična dela" (član 12. ZKP), pod uslovom da spadaju u granice člana 266. ZKP. Presuda, iako prethodi reformi iz 2019. godine, konsoliduje fundamentalne interpretativne principe.

Presuda 18392/2025: Fundamentalni Princip

Vrhovni sud je, u slučaju koji se ticao gospodina A. C., utvrdio sledeći princip:

U pogledu prisluškivanja, zabrana upotrebljivosti iz člana 270. Zakonika o krivičnom postupku za snimke izvršene u postupcima različitim od onih u kojima su bili odobreni, ne primenjuje se u odnosu na rezultate koji se odnose samo na povezana krivična dela, u smislu člana 12. Zakonika o krivičnom postupku, u vezi sa kojima je odobrenje "od početka" bilo naloženo, pod uslovom da spadaju u granice dopuštenosti predviđene članom 266. Zakonika o krivičnom postupku i da postoje pretpostavke za naloženje sredstva za pronalaženje dokaza u trenutku odobrenja od strane sudije, pri čemu rezultati tog postupka, čak i ako su oslobađajući, nemaju značaj. (Činjenica koja se dogodila pre reforme prisluškivanja iz 2019. godine, u kojoj je već u prvom stepenu doneta presuda oslobađajuća zbog prekluzije zabranom "bis in idem" u vezi sa krivičnim delom za koje je bilo naloženo prisluškivanje).

Srž odluke je jasna: prisluškivanja zakonito odobrena za jedno krivično delo mogu se koristiti za "povezana" krivična dela ako je prvobitno odobrenje poštovalo član 266. ZKP. Ono što je relevantno je validnost pretpostavki u trenutku sudskog odobrenja. Ishod prvobitnog postupka, čak i oslobađajuća presuda zbog bis in idem (zabranu dvostrukog suđenja, član 649. ZKP) kao u slučaju A. C., ne poništava upotrebljivost dokaza za povezana krivična dela. Zakonitost dokaza proizilazi iz njegovog pravilnog pribavljanja, a ne iz kasnijih procesnih događaja.

Praktične Implikacije i Garancije

Presuda br. 18392/2025, poništavajući sa upućivanjem odluku Apelacionog suda u Salernu, ima značajne posledice. Ona pojašnjava član 270. ZKP, razlikujući zakonitost odobrenja od ishoda prvobitnog postupka. Ovo povećava sigurnost u pogledu upotrebljivosti prisluškivanja za povezana krivična dela, pod uslovom da su početne pretpostavke bile validne. Istovremeno, štiti individualna prava ponavljajući potrebu poštovanja člana 266. ZKP u trenutku odobrenja. Slučaj A. C. potvrđuje da oslobađajuća presuda zbog bis in idem ne prejudicira korišćenje dokaza za povezana dela, definišući ravnotežu između istražne efikasnosti i osnovnih prava.

Zaključci

Presuda Kasacionog suda br. 18392/2025 je fundamentalni referentni materijal za propise o prisluškivanju. Ona ponavlja centralnost trenutka odobrenja i potrebu savjesnog poštovanja zakonskih zahteva, oslobađajući upotrebljivost dokaza za povezana krivična dela od ishoda prvobitnog postupka. Ova odluka pruža jasan vodič za pravne stručnjake, promovišući veću pravnu sigurnost i operativnu efikasnost u krivičnom postupku.