Komentar presude br. 48556 od 14.11.2023: Sporazumno priznanje krivice i prateće administrativne sankcije

Presuda br. 48556 od 14. novembra 2023. godine predstavlja važnu referentnu tačku u oblasti krivičnog prava, posebno u vezi sa institutom sporazumnog priznanja krivice i pratećim administrativnim sankcijama. Kasacioni sud je ovom odlukom obradio pitanje validnosti sporazuma između stranaka u vezi sa primenom sankcija, ističući kako su nedavne zakonske izmene duboko uticale na ovu materiju.

Normativni kontekst i izmene iz 2022. godine

Član 444, stav 1, Zakonika o krivičnom postupku značajno je izmenjen Zaključkom br. 150 iz 2022. godine, koji je sudiji uveo nove mogućnosti u pogledu pratećih kazni u slučaju sporazumnog priznanja krivice. Konkretno, sudija sada može odlučiti da ne primeni ove kazne ili da ograniči njihovo trajanje. Međutim, Sud je pojasnio da se svaka klauzula koja predviđa trajanje i sadržaj pratećih administrativnih sankcija mora smatrati nepostojećom, jer primena ovih sankcija nije na raspolaganju strankama.

Specifičan slučaj i implikacije

Član 444, stav 1, Zakonika o krivičnom postupku - Izmena uvedena članom 25, stav 1, tačka a), br. 1), Zaključka br. 150 iz 2022. godine - Sporazum o primeni prateće administrativne sankcije - Irelevantnost - Razlozi - Činjenično stanje. U pogledu sporazumnog priznanja krivice, čak i nakon izmene člana 444, stav 1, Zakonika o krivičnom postupku, uvedene članom 25, stav 1, tačka a), br. 1), Zaključka od 10. oktobra 2022. godine, br. 150, koji je predvideo mogućnost da se od sudije traži da ne primeni prateće kazne ili da ih primeni na određeno trajanje, klauzula koja utvrđuje sadržaj i trajanje pratećih administrativnih sankcija mora se smatrati nepostojećom, jer njihova primena nije na raspolaganju strankama. (Činjenično stanje u kojem je Sud smatrao da je presuda o primeni kazne za krivično delo ubistva u saobraćaju, otežano stanjem intoksikacije usled upotrebe alkohola ili opojnih supstanci, bez primedbi, kojom je sudija, zanemarujući sporazum stranaka, koji je predviđao primenu privremene suspenzije vozačke dozvole, po službenoj dužnosti, odredio težu sankciju oduzimanja vozačke dozvole, predviđenu automatski članom 222, stav 2, Zakonika o saobraćaju).

U razmatranom slučaju, Sud je potvrdio zakonitost odluke sudije da primeni oduzimanje vozačke dozvole, uprkos tome što je sporazum između stranaka predviđao blažu sankciju. Ovaj aspekt naglašava važnost zaštite javnog reda i bezbednosti u saobraćaju, ističući kako zakonodavac namerava da obezbedi da se teže sankcije primenjuju u situacijama posebne težine, kao što je slučaj krivičnih dela ubistva u saobraćaju.

Zaključak

Presuda br. 48556 od 14.11.2023. godine nudi jasan i detaljan uvid u nedavna normativna kretanja u vezi sa sporazumnim priznanjem krivice i pratećim administrativnim sankcijama. Ona ponavlja da, uprkos volji stranaka, sudija ima ovlašćenje da odlučuje o težini sankcija, posebno u situacijama koje se tiču javne bezbednosti. Ovaj princip ne samo da jača odvraćajuću funkciju krivičnog prava, već takođe osigurava da su odluke usmerene na garantovanje pravde i kolektivne bezbednosti.