Komentar Presude Rešenja br. 22855 iz 2024. godine: Porez na registraciju i punomoćje sa zastupanjem

Nedavno rešenje br. 22855 od 14. avgusta 2024. godine, doneto od strane Kasacionog suda, nudi važne podsticaje za razmišljanje o primeni poreza na registraciju u vezi sa nalozima za plaćanje. Konkretno, odluka se fokusira na razliku između punomoćja sa i bez zastupanja i njihovih odgovarajućih poreskih implikacija. Ovaj članak ima za cilj da razjasni ove koncepte, čineći ih dostupnim čak i onima koji nisu stručnjaci u pravnoj oblasti.

Kontekst Presude

Predmetni slučaj uključuje nalog za plaćanje koji je nalogodavac tražio od nalogoprimca radi povraćaja naplaćenih iznosa. Sud je utvrdio da, u pogledu poreza na registraciju, relevantnost za potrebe PDV-a zavisi od prirode punomoćja. Konkretno, princip alternativnosti iz čl. 40. predsedničke uredbe br. 131 iz 1986. godine primenjuje se samo u slučaju punomoćja sa zastupanjem.

Razlika između punomoćja sa ili bez zastupanja - Osnov - Činjenice. U pogledu poreza na registraciju sudskih akata, nalog za plaćanje koji je nalogodavac tražio, da bi od nalogoprimca dobio iznose naplaćene u njegovo ime, nije relevantan za potrebe PDV-a, sa posledičnom primenom principa alternativnosti iz čl. 40. predsedničke uredbe br. 131 iz 1986. godine, samo ako se radi o punomoćju sa zastupanjem, jer, za razliku od punomoćja bez zastupanja, osnova plaćanja sastoji se u obavezi koja proizilazi iz ugovora o punomoćju i ne odnosi se na potraživanje naknade za uslugu pruženu dužniku. (U ovom slučaju, Kasacioni sud je ukinuo osporenu presudu kojom je utvrđeno da je poreska obaveza po fiksnoj stopi zakonita, propuštajući da utvrdi prirodu punomoćja i odgovarajuću primenljivu regulativu).

Osnovne Razlike

Da bismo u potpunosti razumeli značaj ove presude, neophodno je analizirati razlike između dva tipa punomoćja:

• Punomoćje sa zastupanjem: Nalogoprimac deluje u ime i za račun nalogodavca, preuzimajući prava i obaveze. U ovom slučaju, obaveza plaćanja je povezana sa ugovorom o punomoćju.
• Punomoćje bez zastupanja: Nalogoprimac nema ovlašćenje zastupanja, stoga deluje u svoje ime. Ovde se plaćanje odnosi na potraživanje naknade za uslugu pruženu dužniku.

Ova razlika je ključna, jer utiče na oporezivanje i primenu PDV-a. Sud je u svojoj odluci istakao da je propust u utvrđivanju prirode punomoćja doveo do greške u oporezivanju.

Zaključci

Ukratko, rešenje br. 22855 iz 2024. godine naglašava važnost pravilnog tumačenja prirode punomoćja u kontekstu poreza na državne prihode. Presuda ponavlja kako razlika između punomoćja sa i bez zastupanja nije samo formalno pitanje, već ima konkretne poreske posledice. Stoga je neophodno da pravni stručnjaci i poreski obveznici razumeju ove razlike kako bi izbegli sankcije i osigurali pravilnu primenu poreskih propisa.