Analiza presude br. 38772 iz 2024. godine: Uvrede javnog funkcionera i virtuelno prisustvo
Presuda br. 38772 od 19. septembra 2024. godine, kojom se bavio Kasacioni sud, nudi važne podsticaje za razmišljanje o temi uvreda javnog funkcionera, posebno u vezi sa korišćenjem savremenih komunikacionih sredstava. Konkretno, Sud je utvrdio da "virtuelno" prisustvo može predstavljati krivično delo uvrede, otvarajući nove pravne interpretacije i dubinsku analizu krivičnog ponašanja u digitalnim kontekstima.
Virtuelno prisustvo u pravnom kontekstu
Prema presudi, Sud je naveo da prisustvo više lica, neophodno za konfigurisanje uvrede, nije ograničeno samo na fizičko prisustvo, već se proteže i na virtuelno. Ovo je posebno relevantno u kontekstu društvenih platformi kao što je Instagram, gde se uvrede mogu prenositi uživo širokoj publici.
Prisustvo više lica - "Virtuelno" prisustvo - Ekvivalencija - Činjenice. U pogledu uvrede, prisustvo više lica je ostvareno i u slučajevima "virtuelnog" prisustva, putem audio-vizuelnih komunikacionih sredstava koja omogućavaju trećim licima da u direktnom prenosu (u ovom slučaju, u direktnom prenosu pokrenutom na "društvenoj mreži" Instagram) percipiraju uvrede upućene javnim funkcionerima.
Ova interpretacija proširuje pojam "javnosti" i "prisustva" u krivičnom pravu, čineći onlajn ponašanje ekvivalentnim ponašanju van mreže. Sud se pozvao na prethodnu sudsku praksu koja je već počela da trasira ovaj novi horizont, kao što je istaknuto u prethodnim sažecima.
Implikacije za italijansku sudsku praksu
Priznavanje virtuelnog prisustva kao konstitutivnog elementa uvrede ima nekoliko implikacija:
- Jačanje zaštite javnih funkcionera i u digitalnim kontekstima.
- Mogućnost krivičnog gonjenja ponašanja koje se smatra uvredljivim, čak i ako se dogodilo u direktnom prenosu.
- Potreba za većom svešću korisnika o rizicima povezanim sa njihovim onlajn akcijama.
Ovaj pristup ne samo da odgovara na potrebu za modernizacijom krivičnog prava, već odražava i tekuću kulturnu promenu, gde granica između javnog i privatnog života postaje sve tanja.
Zaključci
Presuda br. 38772 iz 2024. godine predstavlja značajan korak u italijanskoj sudskoj praksi, ističući kako se pravo mora prilagoditi novim tehnologijama i društvenim ponašanjima koja iz njih proizilaze. Virtuelno prisustvo, sada priznato kao ekvivalentno fizičkom, poziva na šire razmišljanje o pravima i dužnostima korisnika društvenih medija, kao i o odgovornosti samih platformi u nadziranju i sprečavanju nezakonitog ponašanja.
