Voznja bez vozacke dozvole i povrat ucinjenog krivicnog dela: Konacno utvrdjivanje prema Kasacionom sudu (Presuda br. 8871/2025)

Pitanje voznje bez vozacke dozvole je stalna tema u pravnom sistemu Italije, cesto predmet rasprava i sudskih pojasnjenja. Iako je prekrsaj depenalizovan 2016. godine, njegovo ponavljanje jos uvek moze povuci znacajne krivicne posledice. Upravo na ovoj osetljivoj granici lezi nedavna i relevantna odluka Kasacionog suda, Odeljenje cetvrto krivicno, presudom br. 8871 od 28. januara 2025. (deponovanom 4. marta 2025.), koja pruza fundamentalno tumacenje uslova za integraciju povratka ucinjenog krivicnog dela u periodu od dve godine.

Depenalizacija i povratak u krivicno delo: Krhka ravnoteza

Zakonska uredba br. 8 od 5. januara 2016. godine predstavljala je vazan preokret za mnoge kategorije krivicnih dela, pretvarajuci ih u administrativne prekrsaje. Medju njima je i voznja bez vozacke dozvole, predvidjena clanovima 116, stavovima 15 i 17, Zakonika o saobracaju. To znaci da, po pravilu, oni koji budu zateceni u voznji bez odgovarajuce dozvole vise ne podlezu krivicnom delu, vec novcanoj administrativnoj kazni. Medjutim, ista uredba predvidja kljucni izuzetak: ako se prekrsaj ponovi u roku od dve godine, on ponovo dobija svoju krivicnu prirodu. Ali sta se tacno podrazumeva pod "ponavljanjem" u ovom kontekstu? Presuda Kasacionog suda br. 8871/2025, koja se odnosi na slucaj gospodina F. A., pozvanog da odgovara za prekrsaj, nudi jasan i definitivan odgovor.

Maksima Kasacionog suda: Kada je povratak ucinjenog krivicnog dela zaista takav

Srž problema lezi u potrebi da se napravi razlika izmedju jednostavnog utvrdjivanja administrativnog prekrsaja i njegovog stvarnog "konacnog utvrdjivanja". Vrhovni sud, pod predsedavanjem dr. E. Di Salvo i sa izvestiocem dr. A. L. A. Ricci, ponistio je sa vracanjem na ponovno sudjenje presudu Apelacionog suda u Katancaru od 5. aprila 2024. godine, upravo da bi se razjasnila ova tacka. Maksima presude je prosvetljujuca:

U pogledu voznje bez vozacke dozvole, za integraciju povratka ucinjenog krivicnog dela u periodu od dve godine, sto je dovoljno da se iskljuci krivicno delo iz oblasti depenalizacije prema cl. 5. Zakonske uredbe 5. januara 2016. br. 8, nije dovoljno samo utvrdjivanje depenalizovanog prekrsaja, vec je neophodno njegovo konacno utvrdjivanje. (U obrazlozenju, Sud je precizirao da je, radi dokazivanja konacnosti utvrdjivanja, dovoljno pribaviti dokazni element u tom smislu, uz odsustvo navodjenja, od strane podnosioca zalbe, da je osporio, ili trazio oprostaj, administrativnu kaznu).

Ovaj princip je od fundamentalnog znacaja. Kasacioni sud naglasava da samo "utvrdjivanje" administrativnog prekrsaja, odnosno cinjenica da je izdata novcana kazna ili zapisnik, nije dovoljno da se aktivira povratak ucinjenog krivicnog dela koji pretvara prekrsaj u krivicno delo. Ono sto je potrebno je "konacno utvrdjivanje" prethodnog prekrsaja. To znaci da administrativni postupak koji se odnosi na prvi prekrsaj mora biti okoncan pravosnazno, bez mogucnosti daljih osporavanja ili zalbi. Drugim recima, prekrsaj mora biti konacno utvrdjen, na primer, zato sto je kazna placena, nije osporena u rokovima, ili je potvrdjena u administrativnom sudskom postupku.

Sud takodje precizira da je, radi dokazivanja konacnosti utvrdjivanja, dovoljno predociti element koji to potvrdjuje, osim ako podnosilac zalbe ne dokaze da je osporio kaznu ili trazio oprostaj. Ovo prebacuje teret dokazivanja i nudi vaznu zastitu optuzenom.

Prakticne implikacije i zastita gradjana

Ova odluka ima znacajne posledice kako za pravne strucnjake, tako i za gradjane. Pre svega, jaca princip zakonitosti i pravne sigurnosti, sprecavajuci da osoba bude krivicno gonjena na osnovu administrativnog utvrdjivanja koje jos nije konacno. Za administrativni prekrsaj, konacnost se postize kada:

• Istekne rok za podnosenje zalbe protiv administrativne kazne.
• Eventualno podneta zalba bude odbijena pravosnaznim resenjem.
• Administrativna kazna bude placena (oprostaj).

Presuda Kasacionog suda br. 8871/2025 je u skladu sa prethodnim slicnim presudama (kao sto su br. 27398 iz 2018. i br. 6163 iz 2018.), konsolidujuci sudsku praksu usmerenu na osiguranje da prelazak sa administrativnog prekrsaja na krivicno delo nastupi samo pod rigoroznim i nedvosmislenim uslovima. Ovo je kljucno za zastitu prava pojedinca i za osiguranje da se krivicne sankcije, koje su teze, primenjuju samo kada je to apsolutno neophodno i u skladu sa principima garancije.

Zakljucak

Presuda br. 8871/2025 Kasacionog suda predstavlja cvrstu tacku u slozenoj materiji voznje bez vozacke dozvole i njene depenalizacije. Ponovnim naglasavanjem potrebe za "konacnim utvrdjivanjem" prethodnog administrativnog prekrsaja za integraciju povratka ucinjenog krivicnog dela, Vrhovni sud je pružio jasno uputstvo koje stiti gradjane od mogucitih ekspanzivnih tumacenja i garantuje vecu pravnu sigurnost. Za one koji se suoce sa utvrdjivanjem prekrsaja voznje bez vozacke dozvole, kljucno je proveriti status prethodne administrativne kazne i, u slucaju nedoumica, obratiti se iskusnim pravnim strucnjacima radi pravilne procene svog polozaja i najbolje odbrambene strategije.