Troškovi pravnog zastupanja građanskog tužioca u sporazumu o kazni: Kasacioni sud br. 16950/2025 pojašnjava ograničenja žalbe

Zaštita prava građanskog tužioca u krivičnom postupku je tema od stalne aktuelnosti i predmet čestih sudskih intervencija. Nedavno je Kasacioni sud, presudom br. 16950, donetom 6. maja 2025. godine, dao važno pojašnjenje u vezi sa obračunom pravnih troškova u korist građanskog tužioca u kontekstu postupka sporazuma o kazni. Ova odluka je ključna za razumevanje procesnih garancija i mogućnosti žalbe u posebnom postupku koji, po svojoj prirodi, teži da pojednostavi i ubrza pravdu.

Sporazum o kazni i osetljiva pozicija građanskog tužioca

Sporazum o kazni, ili "primena kazne na zahtev stranaka" (uređen članom 444. Zakonika o krivičnom postupku), je poseban postupak koji optuženom omogućava da se sa javnim tužiocem dogovori o smanjenoj kazni u zamenu za odricanje od suđenja. Iako je to postupak rasterećenja, usmeren na smanjenje opterećenja sudova, on ne može u potpunosti zanemariti poziciju građanskog tužioca, odnosno lica oštećenog krivičnim delom koje se obratilo sudu radi naknade štete i povraćaja pravnih troškova.

Tradicionalno, u slučaju sporazuma o kazni, građanskopravne odluke se često prepuštaju građanskom sudu, jer se krivični sud samo konstatuje sporazum o kazni. Međutim, pitanje pravnih troškova koje je imao građanski tužilac je specifičan aspekt koji zahteva pažljivu procenu, kao što je istaknuto u presudi o kojoj je reč, u kojoj je kao optužena bila C. P.M. L. M. F., a kao izvestilac dr O. A.

Neobračunavanje troškova i žalba Kasacionom sudu: Fundamentalno pravo

Srž odluke br. 16950/2025 leži u mogućnosti građanskog tužioca da se žali Kasacionom sudu u slučaju da je presudom o sporazumu o kazni u potpunosti izostao obračun troškova u njegovu korist. Ovo pitanje nije nevažno, jer član 573, stav 1-bis, Zakonika o krivičnom postupku, uveden Reformom Kartabije, predviđa da građanski tužilac može pobijati krivičnu presudu samo za građanskopravne interese, a ne za osudu na troškove, što bi trebalo da se prepusti građanskom sudu. Kasacioni sud je, međutim, ovu normu protumačio restriktivno, isključujući njenu primenu u slučaju potpunog izostanka odluke o troškovima.

U tom kontekstu, Sud je naglasio da izostanak odluke predstavlja pravu prazninu u presudi koja direktno povređuje pravo građanskog tužioca. Ovaj pristup je u skladu sa principom efektivne sudske zaštite, garantovanog i na ustavnom nivou i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (ECHR), koja nalaže državi da obezbedi efektivno pravno sredstvo za povredu prava.

Zaključak Kasacionog suda: Detaljna analiza

U pogledu sporazuma o kazni, građanski tužilac može podneti žalbu Kasacionom sudu protiv presude kojom je u potpunosti izostao obračun troškova u njegovu korist. (Činjenica u kojoj je Sud bez povratka poništio presudu donetu na osnovu sporazuma stranaka, ograničeno na izostanak odluke o troškovima građanskog tužioca, i prosledio spise sudiji za prethodno saslušanje, jer, neosporan "an" prava navedenog lica na povraćaj troškova, među "građanskopravnim pitanjima" koja opravdavaju odlaganje rasprave za nastavak pred građanskim sudom, ne može se uvrstiti pitanje utvrđivanja "kvantuma", budući da se takvo utvrđivanje mora izvršiti u skladu sa prirodom izabranog postupka).

Ovaj zaključak predstavlja srž odluke i zaslužuje pažljivu analizu. Kasacioni sud jasno navodi da je žalba prihvatljiva kada presuda o sporazumu o kazni uopšte nije donela odluku o obračunu pravnih troškova građanskog tužioca. Dakle, ne radi se o osporavanju visine troškova, već o potpunom odsustvu odluke po tom pitanju.

Ključni aspekt koji je Sud istakao je razlika između an (da li postoji pravo) i quantum (visina prava) prava. An, odnosno samo pravo građanskog tužioca na povraćaj troškova, u mnogim slučajevima je neosporno. Quantum, s druge strane, odnosi se na specifičan iznos tih troškova. Kasacioni sud pojašnjava da utvrđivanje kvantuma troškova ne spada u ona "građanskopravna pitanja" koja bi, u smislu člana 573, stav 1-bis, ZKP-a, opravdala odlaganje rasprave pred građanskim sudom. Naprotiv, utvrđivanje visine mora izvršiti krivični sud, i to u skladu sa prirodom izabranog postupka, odnosno sporazuma o kazni.

U konkretnom slučaju, Sud je bez povratka poništio presudu Sudije za prethodno saslušanje u Brindisiju od 7. novembra 2024. godine, ograničeno na izostanak odluke o troškovima građanskog tužioca, i prosledio spise istom sudiji. To znači da će GUP morati da utvrdi visinu troškova, a da građanski tužilac ne mora da pokreće novi postupak pred građanskim sudom da bi dobio ono što mu pripada.

Normativni referenci i praktične implikacije

Odluka se nalazi u složenom normativnom okviru, koji uključuje član 444. ZKP-a o sporazumu o kazni, član 573. ZKP-a o žalbi za građanskopravne interese (sa svojim specifičnostima u stavu 1-bis), i član 602. ZKP-a o odlaganju građanskopravnih pitanja. Kasacioni sud, ovom interpretacijom, teži da obezbedi da građanski tužilac ne trpi neopravdanu štetu zbog izbora posebnog postupka od strane optuženog i javnog tužioca.

• Veća zaštita za građanskog tužioca: Pravo na povraćaj pravnih troškova građanskog tužioca je ojačano i u postupku sporazuma o kazni.
• Proširenje mogućnosti žalbe: Potvrđuje se prihvatljivost žalbe Kasacionom sudu u slučaju izostanka odluke o troškovima, prevazilazeći prividna ograničenja člana 573, stav 1-bis, ZKP-a.
• Obaveza krivičnog sudije: Sudija koji izrekne presudu o sporazumu o kazni ima obavezu da donese odluku o pravnim troškovima građanskog tužioca, utvrđujući ih u skladu sa postupkom.
• Procesna efikasnost: Izbegava se dalji spor pred građanskim sudom po pitanju koje se može i mora rešiti u okviru krivičnog postupka.

Ova odluka se slaže sa važnim prethodnim presudama, kao što je presuda br. 14335 iz 2014. godine i novija presuda Velikog veća br. 38481 iz 2023. godine, koje su postepeno definisale okvir veće pažnje prema pravima građanskog tužioca.

Zaključci: Svetionik za zaštitu prava

Presuda br. 16950 iz 2025. godine Kasacionog suda predstavlja čvrstu tačku u sudskoj praksi u vezi sa sporazumom o kazni i zaštitom građanskog tužioca. Snažno ponavlja da procesna efikasnost ne može ugroziti fundamentalno pravo oštećenog lica da dobije povraćaj pravnih troškova. Za advokate i građanske tužioce, ova odluka nudi jasnu smernicu: izostanak odluke o troškovima u sporazumu o kazni nije nepremostiva praznina, već nedostatak koji se može i mora otkloniti podnošenjem žalbe Kasacionom sudu, čime se obezbeđuje puna i potpuna zaštita prava.