Hapšenje u odloženoj "flagranciji" i zlostavljanje: Presuda Kasacionog suda 16999/2025 o dokazu o navici

Borba protiv nasilja u porodici i zlostavljanja u porodici je prioritet. Uvođenje hapšenja u odloženoj "flagranciji" predstavljalo je važan korak. Kasacioni sud je presudom br. 16999 od 17.03.2025. pružio suštinska pojašnjenja o uslovima za takvo hapšenje, posebno za krivična dela zlostavljanja rođaka i saputnika, definišući ključnu ulogu video-foto ili elektronske dokumentacije u utvrđivanju navike ponašanja.

Odložena "Flagrancija": Napredni Instrument

Član 382-bis Zakonika o krivičnom postupku, uveden članom 10. Zakona od 24. novembra 2023. br. 168 ("Crveni zakon" bis), proširio je mogućnosti intervencije organa reda. Omogućava hapšenje ne samo u "sopstvenoj" "flagranciji", već i u naknadnom vremenskom periodu, pod uslovom da postoji nedvosmislena dokumentacija o krivičnom delu i identifikaciji počinioca. Namenjen krivičnim delima kao što su zlostavljanje i proganjanje, gde se dokaz manifestuje progresivno, cilja na neposrednu zaštitu i efikasno represivno delovanje. Kasacioni sud je, međutim, ponovio potrebu za čvrstim dokazima, a ne za generičkim hapšenjem na osnovu indicija.

Presuda 16999/2025: Dokaz o Navici

Presuda br. 16999 iz 2025. godine, Šestog krivičnog odeljenja (Predsednik A. C., Izvestilac B. P. R.), fokusira se na ravnotežu između represije i garancije prava u slučajevima zlostavljanja (član 572. KZ). Slučaj se odnosio na optuženog P. P. M. L. P. Sud je ispitao pretpostavke za hapšenje u odloženoj "flagranciji" kada se dokaz o navici zasniva na video-foto ili elektronskoj dokumentaciji. Krivično delo zlostavljanja karakteriše navika, zahtevajući ponavljanje štetnih ponašanja koja stvaraju atmosferu nadmoći. Presuda je precizirala kako dokumentacija mora da dokaže ovu kontinuitet, a ne da bude dovoljan pojedinačni slučaj.

U svrhu hapšenja u odloženoj "flagranciji" iz člana 382-bis Zakonika o krivičnom postupku, uvedenog članom 10. Zakona od 24. novembra 2023. br. 168, video-foto dokumentacija ili druga dokumentacija zakonito dobijena sa računarskih ili telekomunikacionih uređaja, u slučaju da se postupa po krivičnom delu zlostavljanja i nedostaju drugi indicijalni elementi koji obeležavaju naviku, mora nedvosmisleno da potvrdi štetno ponašanje koje se ne smatra izolovanom pojavom, već je pripisivo širem kontekstu ponovljene nadmoći koja se odnosi na počinioca.

Ova maksima je ključna. Ona pojašnjava da pojedinačni čin nasilja snimljen video ili fotografijom možda neće biti dovoljan za hapšenje u odloženoj "flagranciji" zbog zlostavljanja. Kasacioni sud zahteva da takva dokumentacija, posebno u odsustvu drugih indicija, dokazuje ne izolovani događaj, već "ponovljenu nadmoć". Digitalni dokazi moraju da prikažu sliku ponovljenih i sistematičnih ponašanja. Teret dokazivanja postaje stroži, zahtevajući od istražitelja da prikupe materijal koji potvrđuje ne samo čin, već i njegovo uključivanje u kontekst navike.

• Kontekst navike: Dokumentacija mora da istakne obrazac zlostavljanja, a ne pojedinačni slučaj.
• Ponovljena nadmoć: Dokazi moraju da dokažu kontinuitet štetnih ponašanja.
• Kvalitet dokaza: Skrinšotovi, snimci, fotografije ili video snimci moraju biti detaljni i raspoređeni tokom vremena.

Zaključci i Praktične Implikacije

Odluka Kasacionog suda br. 16999/2025 nudi ključne uvide za pravne stručnjake i žrtve. Ona ponavlja efikasnost hapšenja u odloženoj "flagranciji", ali naglašava kvalitet i potpunost dokaza za krivična dela sa navikom ponašanja. Ovaj pristup nalaže istražiteljima da izgrade dokazni okvir koji demonstrira sistematičnost nasilja. Za žrtve to znači da prikupljanje dokumentarnih elemenata mora biti što je moguće kontinuiranije i detaljnije, potvrđujući ne samo pojedinačni slučaj, već i lanac zlostavljanja. Presuda konsoliduje zaštitu ranjivih osoba, podižući standard dokazivanja za tako prodoran institut kao što je hapšenje.