Pranje novca i krivično delo koje prethodi: ograničenja promene optužnice prema Kasacionom sudu (Presuda br. 11483/2025)

Krivično delo pranja novca, regulisano članom 648. bis Krivičnog zakonika, predstavlja jedno od najefikasnijih sredstava za borbu protiv organizovanog i finansijskog kriminala. Njegova konfiguracija zahteva postojanje „prethodnog krivičnog dela“, odnosno krivičnog dela od kojeg potiču dobra ili novac koji su predmet transakcija pranja novca. Ali šta se dešava ako, tokom postupka, tužilaštvo promeni mišljenje o prvobitnom krivičnom delu? Nedavna Presuda Kasacionog suda, br. 11483, podneta 21. marta 2025. godine, bavi se upravo ovim osetljivim pitanjem, ponavljajući fundamentalni princip krivičnog procesnog prava: potrebu za kontradiktornošću.

Pranje novca i njegovo „prethodno krivično delo“: neraskidiva veza

Pranje novca se sastoji u ometanju identifikacije krivičnog porekla novca, dobara ili drugih koristi. To je krivično delo „slobodnog oblika“ koje se može ostvariti višestrukim ponašanjima, od zamene do prenosa, do ulaganja u ekonomske ili finansijske aktivnosti. Suštinski element je da dobra koja su predmet ponašanja potiču od krivičnog dela koje nije nehatno. Ovo „prethodno krivično delo“ ne mora nužno biti utvrđeno pravosnažnom presudom, ali njegovo postojanje mora biti dokazano u postupku za pranje novca.

Princip kontradiktorosti: fundamentalna garancija

Vrhovni sud, pod predsedavanjem dr. A. PELLEGRINO i sa izvestiocem dr. M. PERROTTI, poništio je sa vraćanjem na ponovno suđenje odluku Apelacionog suda u Salernu od 16. aprila 2024. godine, u slučaju koji je uključivao optuženog N. S. Presuda koja se komentariše razjasnila je ključni aspekt:

Za konfiguraciju krivičnog dela pranja novca, prethodno krivično delo može biti drugačije od onog koje je predmet prvobitne optužnice, pod uslovom da je druga pravna kvalifikacija bila predmet kontradiktorosti. (U primeni principa, Sud je poništio odluku, koja je potvrđivala odluku prvog stepena, a koja je, međutim, izvršila izmenu u odnosu na optuženo krivično delo, identifikujući, kao prethodno krivično delo za pranje novca, ono o zlonamernom izbegavanju plaćanja poreza, umesto onog o netačnoj prijavi, na kojem se zasnivala kontradiktornost u prvom stepenu, ne dozvoljavajući podnosiocima žalbe da se izjasne o tom pitanju).

Ova maksima je od izuzetnog značaja. To znači da sud može identifikovati prethodno krivično delo drugačije od prvobitno optuženog, ali samo ako je o toj „novoj“ kvalifikaciji uspostavljena puna rasprava između tužilaštva i odbrane. U konkretnom slučaju, Apelacioni sud je promenio prethodno krivično delo iz „netečne prijave“ (član 4. Zaključka sa zakonskom snagom 74/2000) u „zlonamerno izbegavanje plaćanja poreza“ (član 11. Zaključka sa zakonskom snagom 74/2000), ali bez davanja strankama mogućnosti da raspravljaju i brane se o ovom novom pristupu. Ovo propust je povredio pravo na odbranu optuženog, što je dovelo do poništenja presude.

Praktične implikacije i zakonski referenti

Odluka Kasacionog suda naglašava ključni princip našeg procesnog sistema: pravo na kontradiktornost, garantovano članom 111. Ustava i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Kada se pravna kvalifikacija činjenice, a u ovom slučaju prethodnog krivičnog dela, značajno promeni, neophodno je da odbrana bude u mogućnosti da:

• Sazna novu optužbu ili drugačiju kvalifikaciju.
• Raspravlja o osnovanosti nove kvalifikacije.
• Predloži nove dokaze ili odbrambene strategije u vezi sa njom.

Sudska praksa Kasacionog suda je i ranije rešavala slična pitanja (videti zakonske reference i prethodne maksime kao što su Kas. br. 10746 iz 2015. ili Kas. br. 6584 iz 2022.), konsolidujući ideju da izmena činjenice ili njene kvalifikacije uvek mora garantovati puno ostvarivanje prava na odbranu. Presuda koja se ovde komentariše ponovo potvrđuje i jača ovaj pravac, precizirajući kako se on primenjuje i na osetljivo pitanje prethodnog krivičnog dela pranja novca.

Zaključci: Svetionik za pravdu i odbranu

Presuda br. 11483/2025 Kasacionog suda nije samo tehnička odluka o krivičnom delu pranja novca, već i važan podsetnik o integritetu krivičnog postupka. Ona podseća sve pravne stručnjake da, čak i suočeni sa složenim krivičnim delima kao što je pranje novca, fundamentalne garancije optuženog, pre svega kontradiktornost, nikada ne mogu biti žrtvovane. Promena perspektive o optužbi uvek zahteva odgovarajuće informisanje i mogućnost da odbrana komunicira, čime se osigurava pravičan i pošten postupak, u skladu sa ustavnim i evropskim principima.