Revizija osuđujuće presude: Šta se pod "novim dokazom" podrazumeva prema Kasacionom sudu (Presuda br. 11628 iz 2025.)

Italijanski pravosudni sistem, iako teži pravnoj sigurnosti, predviđa vanredne mehanizme za ispravljanje eventualnih sudskih grešaka. Među njima, revizija osuđujuće presude predstavlja fundamentalnu zaštitu za obezbeđivanje suštinske pravde. Međutim, pristup ovom instrumentu zavisi od strogih uslova, posebno u pogledu prirode "novih dokaza". O ovom osetljivom pitanju, Kasacioni sud se nedavno izjasnio Presudom br. 11628 od 26. februara 2025. godine, pružajući suštinska pojašnjenja koja zaslužuju pažljivu analizu.

Revizija u krivičnom procesnom pravu: Vanredni instrument

Revizija je vanredni pravni lek uređen članom 630. Zakonika o krivičnom postupku. Ona nema za cilj ponovno razmatranje suštine predmeta kao žalba, već obaranje pravosnažne osuđujuće presude kada se pojave elementi koji ukazuju na to da je osuda bila nepravedna. Taksativni slučajevi koji omogućavaju reviziju uključuju, između ostalog, otkrivanje novih dokaza koji, sami ili zajedno sa već pribavljenim dokazima, pokazuju da osuđeni treba da bude oslobođen. I upravo na pojam "novog dokaza" fokusira se odluka Vrhovnog suda.

Osetljivo pitanje "novog dokaza": Pojašnjenje Kasacionog suda

Slučaj koji je razmatrao Sud ticao se optuženog G. A., za koga je Apelacioni sud u Bolonji proglasio neprihvatljivim zahtev za reviziju. Centralno pitanje se odnosilo na kvalifikaciju elementa kao "novog dokaza" u smislu čl. 630, stav 1, tačka c), ZKP. Kasacioni sud je Presudom br. 11628 iz 2025. (Predsednik B. U., Izvestilac C. G.) ponovio utvrđeni princip, ali koji je često predmet pokušaja proširenog tumačenja od strane odbrane.

Za potrebe revizije osuđujuće presude iz čl. 630, stav 1, tačka c), ZKP, "novi dokaz" ne može se sastojati u drugačijoj proceni iznetog ili u novom ispitivanju onoga što se moglo izneti, već mora da se sastoji od elemenata, karakterisanih novinom, stranih i različitih od onih pribavljenih u postupku, tako da element koji je već postojao u procesnim aktima, iako ga sud nije znao ili procenio zbog neiznošenja ili nekorišćenja službenih ovlašćenja, ne predstavlja "novi dokaz".

Ovaj pasus je od ključnog značaja. Vrhovni sud naglašava da se "novi dokaz" ne može ograničiti na ponovno čitanje ili drugačije tumačenje elemenata koji su već prisutni u procesnim aktima. Nije dovoljno da element, iako postoji, sud nije znao ili nije procenio zbog neiznošenja od strane stranaka ili nekorišćenja službenih ovlašćenja. Tražena novina je objektivne prirode i ekstrinzična u odnosu na već ispitani dokazni materijal. Drugim rečima, dokaz mora biti zaista "nov", odnosno ne prethodno postojeći ili ne dostupan uz potrebnu pažnju tokom redovnog postupka.

Sudska praksa je odavno pojasnila da novi dokaz mora posedovati dvostruku karakteristiku:

• Objektivna novost: dokazni element nije pribavljen ili ispitan u prethodnom postupku.
• Odlučnost: mora imati sposobnost, samostalno ili u kombinaciji sa već procenjenim dokazima, da pokaže da osuđeni treba da bude oslobođen.

Predmetna presuda je u skladu sa prethodnim presudama (kao što su br. 28358 iz 2016. ili br. 7111 iz 1999.), konsolidujući stav koji sprečava da se revizija pretvori u prikriveni "treći stepen postupka", gde se pokušava ponovo raspravljati o već donetim procenama ili valorizovati elementi zanemareni iz nehata.

Praktične implikacije i zaključci

Odluka Kasacionog suda br. 11628 iz 2025. godine ponavlja važnost rigoroznog tumačenja uslova za reviziju. Ovaj pristup obezbeđuje stabilnost pravosnažnih presuda, ključnog principa svakog pravnog sistema, ali bez žrtvovanja mogućnosti ispravljanja grubih grešaka. Za pravne profesionalce, to znači da odbrambena aktivnost mora biti posebno pažljiva i potpuna tokom redovnih faza postupka, jer se revizija ne može koristiti za nadoknađivanje prethodnih nedostataka ili propusta.

Ukratko, "novi dokaz" za reviziju mora biti element koji ulazi u dokazni okvir sa svojom autonomijom i originalnošću, a ne puko ponovno ispitivanje onoga što je već bilo dostupno. Samo tako revizija zadržava svoj karakter izuzetnog instrumenta, usmerenog na zaštitu istine i pravde u slučajevima utvrđene sudske greške, bez ugrožavanja pravne sigurnosti.