Nadležnost za žalbu na mere iz člana 41-bis: napomena Kasacionog suda, krivičnog odeljenja br. 15673/2025

Dana 22. aprila 2025. godine, Prvo krivično odeljenje Kasacionog suda objavilo je presudu br. 15673, kojom je bez vraćanja na ponovno suđenje poništeno rešenje kojim je Apelacioni sud u Mesini samostalno odlučivao o žalbi zatvorenika podvrgnutog posebnom režimu iz člana 41-bis O.P. protiv zadržavanja određenih pisama upućenih njemu. Vrhovni sud priznaje povredu funkcionalne nadležnosti, ističući da je žalba trebalo da bude upućena Sudu za nadzor, kako je predviđeno članom 18-ter, stav 5, O.P.

Zašto sud poništava bez vraćanja na ponovno suđenje

Ključna tačka se tiče sudije koji je „funkcionalno“ nadležan da odlučuje o žalbama protiv rešenja koja ograničavaju ili kontrolišu korespondenciju zatvorenika u režimu 41-bis. Prema Kasacionom sudu, greška u nadležnosti predstavlja nedostatak koji se može proveriti po službenoj dužnosti u fazi zakonitosti, u skladu sa članom 609, stav 2, ZKP, sa posledicom da nije potrebno nikakvo vraćanje na ponovno suđenje: osporeno rešenje se u potpunosti poništava.

U pogledu posebnog zatvorskog režima iz člana 41-bis Zakonika o krivičnom postupku, povreda normi koje određuju sudiju funkcionalno nadležnog za odlučivanje o žalbi protiv rešenja kojim su uvedena ograničenja ili kontrole na korespondenciju zatvorenika, može se proveriti po službenoj dužnosti u fazi zakonitosti. (Činjenica se odnosi na rešenje o zadržavanju korespondencije doneto od strane apelacionog suda, kao „suda koji postupa“ u smislu članova 18-ter, stav 3, tačka b), Zakonika o krivičnom postupku i 279 ZKP, čiju je žalbu odlučio isti apelacioni sud, a ne sud za nadzor, kako je inače predviđeno članom 18-ter, stav 5, Zakonika o krivičnom postupku).

---

Komentar: Maksima se poziva na princip neposredne praktične uočljivosti. Ako sudija koji donosi restriktivnu meru „zadrži“ i ovlašćenje da odlučuje o žalbi, narušava se garancija nepristrasnosti inherentna logici pravosudne kontrole nad administrativnim zatvorskim ovlašćenjima. Kasacioni sud ponavlja da pravosudni nadzor nije samo ukras, već garancija zakonitosti i ravnoteže između bezbednosnih potreba i osnovnih prava zatvorenika.

Normativni okvir i prethodne presude

• Član 41-bis O.P.: uvodi „poseban“ zatvorski režim za borbu protiv organizovanog kriminala, omogućavajući značajna ograničenja kontakata sa spoljnim svetom.
• Član 18-ter O.P.: reguliše korespondenciju zatvorenika i, u stavu 5, određuje Sud za nadzor kao sudiju za žalbe.
• Član 279 ZKP: dodeljuje Apelacionom sudu nadležnost za rešenja doneta tokom postupka, ali se ta nadležnost ne proširuje na naknadnu žalbu.
• Usklađena sudska praksa: Kasacioni sud 12564/2015, 10463/2017, 31046/2020, 45981/2024, koji su već potvrdili mogućnost provere po službenoj dužnosti nedostatka funkcionalne nadležnosti.

Operativne implikacije za branioce i zatvorske uprave

Ova presuda jača neke utvrđene tačke:

• Zatvorenik zadržava pravo na spoljnu proveru od strane organa koji je nametnuo restriktivnu meru.
• Branioci moraju da istaknu – ali, zahvaljujući presudi, mogu i da računaju na proveru po službenoj dužnosti – nedostatak nadležnosti, sa potencijalno rušilačkim efektom na rešenje.
• Uprave ustanova, prilikom slanja predmeta i žalbi, moraju se pozivati na Sud za nadzor, pod pretnjom nevaženja naknadnih akata.

Zaključci

Presudom br. 15673/2025 Kasacioni sud konsoliduje stav usmeren na obezbeđivanje podele između organa koji donosi rešenje i sudije za žalbu, što je suštinski element za zaštitu prava zatvorenika čak i u kontekstima maksimalne bezbednosti. Poruka je jasna: poštovanje funkcionalne nadležnosti nije tehnikalija, već suštinska garancija krivične i ustavne zakonitosti. Odbrana i zatvorska administracija pozvane su da se usklade, sa svesnošću da će svako odstupanje od redovne šeme biti sankcionisano poništenjem po službenoj dužnosti u Kasacionom sudu.