Komentar presude br. 9429 iz 2024. godine: Javni poredak i zajednička patentna zaštita biljnih sorti
Presuda br. 9429 od 9. aprila 2024. godine, doneta od strane Kasacionog suda, predstavlja značajan korak napred u zaštiti prava intelektualne svojine, posebno u oblasti zajedničke patentne zaštite biljnih sorti. U ovoj odluci, Sud je proglasio ništavim ugovornu klauzulu koja je kršila principe javnog poretka utvrđene Uredbom (EZ) br. 2100/94, naglašavajući važnost poštovanja evropskih propisa u vezi sa distribucijom plodova dobijenih od zaštićenih sorti.
Kontekst presude
Slučaj koji je predmet razmatranja uključuje nosioca prava na biljnu sortu, M. (C.F.S.), i suprotnu stranu, S. (T.E.), u kontekstu osporavanja arbitražne odluke. Sud je ispitao validnost klauzule o arbitraži koja je nosiocu prava davala ovlašćenje da odredi subjekte ovlašćene za distribuciju plodova proizvedenih patentiranim usevima. Sud je smatrao da je takva klauzula u suprotnosti sa javnim poretkom, jer je u suprotnosti sa članovima 13, tačkama 2 i 3, evropske Uredbe, koja garantuje slobodan pristup genetskim resursima.
Principi javnog poretka i sudska praksa
Javni poredak - Suprotnost - Razlozi. 050001 KONKURENCIJA (GRAĐANSKO PRAVO) - UOPŠTENO Uopšteno. U pogledu zajedničke patentne zaštite biljnih sorti, ništav je, zbog suprotnosti sa javnim poretkom, s obzirom na povredu člana 13, tačaka 2 i 3, Uredbe Saveta (EZ) br. 2100/94, u tumačenju Suda pravde, ugovorna klauzula koja nosiocu prava intelektualne svojine nad patentiranim usevima daje i ovlašćenje da odredi subjekte kojima će isključivo pripasti distribucija plodova dobijenih od strane proizvođača prethodno ovlašćenog za korišćenje sortnih sastojaka zaštićene sorte od koje su ti plodovi proizvedeni, ukoliko se potonji ne mogu koristiti kao reprodukcioni materijal.
Sud je stoga naglasio važnost tumačenja ugovornih klauzula u skladu sa evropskim principima, ističući da se mora garantovati sloboda distribucije plodova, izbegavajući da nosilac prava može zloupotrebiti svoju moć da ograniči konkurenciju. Ovaj aspekt je ključan u kontekstu u kojem inovacije i istraživanja u poljoprivrednom sektoru moraju biti promovisani, a ne ometani.
Zaključci
Zaključno, presuda br. 9429 iz 2024. godine predstavlja jasno upozorenje nosiocima prava intelektualne svojine: ugovorne klauzule moraju poštovati ne samo nacionalne, već i evropske propise, posebno principe javnog poretka. Odluka Kasacionog suda, stoga, ne samo da štiti prava proizvođača, već takođe podstiče okruženje fer konkurencije, neophodno za razvoj poljoprivrednog sektora i održivost biljnih resursa. Ključno je da pravni stručnjaci i kompanije razumeju važnost usklađivanja sa ovim propisima kako bi izbegli ugovorne ništavosti koje bi mogle ugroziti njihove interese.
