Kasacioni sud: Neprijavljivanje i krivično delo nezakonitog primanja javnih sredstava (Presuda br. 11969/2024)
Kasacioni sud je, Presudom br. 11969 (deponovanom 26. marta 2025, raspravljano 28. novembra 2024), pod predsedništvom M. C. i sa izvestiocem G. D. A., razjasnio granice krivične odgovornosti za nezakonito primanje javnih sredstava (član 316-ter Krivičnog zakonika) u slučaju propusta u informisanju. Ovaj članak analizira odluku, nudeći smernice za preduzeća i profesionalce.
Predmet razmatranja: Propusti i nezakonite koristi
Slučaj je obuhvatio T. Z. S.R.L. u likvidaciji, optuženu za nezakonito primanje socijalnih beneficija za radnike na čekanju, propuštanjem da prijavi postojanje prepreke (član 8, stav 4-bis, Zakona br. 223/1991, tada na snazi). Član 316-ter Krivičnog zakonika kažnjava one koji nezakonito prime javna sredstva putem propusta u informisanju, radi zaštite javne imovine.
Maksima Kasacionog suda: Izrečeni princip
Kasacioni sud je odbacio žalbu društva, potvrđujući presudu Apelacionog suda u Lečeu od 17. maja 2023. Maksima, koja predstavlja izrečeni pravni princip, nedvosmisleno pojašnjava obim norme:
Nezakonito ostvarivanje prava na socijalne beneficije i smanjenje doprinosa za radnike na čekanju, usled propuštanja da se prijavi postojanje prepreke predviđene članom 8, stav 4-bis, Zakona od 23. jula 1991, br. 223 (ukinut, od 1. januara 2017, članom 2, stav 71, tačka b), Zakona od 28. juna 2012, br. 92), predstavlja krivično delo nezakonitog primanja javnih sredstava, predviđeno članom 316-ter Krivičnog zakonika, pri čemu načini sticanja ekonomske koristi proistekle iz neizvršavanja obaveze doprinosa nisu relevantni u tu svrhu.
Ovaj princip je fundamentalan: propust u dostavljanju obaveštenja koja sprečavaju priznavanje prava ili ostvarivanje beneficija, dovoljan je da se kvalifikuje kao krivično delo. Nisu potrebne aktivne prevarne radnje (član 640-bis Krivičnog zakonika). Puko ćutanje, u prisustvu obaveze informisanja, može imati krivične posledice. Kasacioni sud je ponovio irelevantnost „načina sticanja ekonomske koristi“, fokusirajući se na nezakonito ostvarivanje sredstava, direktno ili putem neostvarenog troška.
Razlika i praktične implikacije
Ključno je razlikovati član 316-ter Krivičnog zakonika od člana 640-bis Krivičnog zakonika (Otežana prevara radi ostvarivanja javnih sredstava):
- Član 640-bis Krivičnog zakonika zahteva veštačke ili prevarne radnje podobne da dovedu u zabludu javnu upravu.
- Član 316-ter Krivičnog zakonika se kvalifikuje i jednostavnim propustom u dostavljanju obaveštenja ili nepravilnim izjavama, bez prevarne složenosti prevare.
Ova presuda služi kao upozorenje preduzećima i profesionalcima: imperativ je posvetiti maksimalnu pažnju pravilnom popunjavanju dokumentacije i blagovremenom prijavljivanju svih relevantnih informacija za javne beneficije. Stalna budnost i adekvatno pravno savetovanje su neophodni za prevenciju krivičnih rizika.
Zaključci
Presuda br. 11969/2024 ponavlja važnost transparentnosti i potpunosti informacija prema javnoj upravi. Relevantni propust za pravo na beneficiju, čak i ako nije namerno prevaran, predstavlja krivično delo sa krivičnim posledicama. Preventivno pravno savetovanje je ključno za sigurnost u oblasti javnih sredstava.
