Komentar presude br. 23262 iz 2023. godine: Zločini protiv čovečnosti i ne zastarevaju

Presuda br. 23262 od 3. maja 2023. godine, koju je donela Kasacioni sud, predstavlja značajan korak napred u borbi protiv nekažnjivosti zločina protiv čovečnosti. Ovo saopštenje pojašnjava da se u slučaju ekstradicije ne može pozivati na zastarelost krivičnog dela kada su u pitanju zločini koji vređaju osnovna prava čovečnosti i krše jus cogens.

Princip ne zastarevanja

Sud je utvrdio da zločini protiv čovečnosti, kao što su ubistva i mučenja, ne zastarevaju. Ovaj princip se potvrđuje ne samo u nacionalnom zakonodavstvu, već i u Statutu iz Rima Međunarodnog krivičnog suda, koji je ratifikovao Urugvaj, a u kojem se navodi da se takvi zločini moraju goniti bez vremenskih ograničenja. Ovo je fundamentalni koncept u međunarodnom pravu, jer zločini protiv čovečnosti povređuju univerzalna prava i ne mogu se zanemariti ili umanjiti.

Zločini protiv čovečnosti - Razlozi koji ometaju izručenje - Zastarelost krivičnog dela - Isključenje - Razlozi - Činjenice. U pogledu pasivne ekstradicije, zastarelost se ne može navesti kao razlog koji ometa izručenje ako su u pitanju zločini protiv čovečnosti, koji vređaju transnacionalne interese i krše "jus cogens", odnosno one norme živog prava koje svi države smatraju univerzalno obavezujućim, koje se nalaze na vrhu međunarodnog poretka i preovlađuju nad svim drugim pravnim normama, kako konvencionalnim tako i običajnim, budući da su u domaći poredak ugrađene članom 10. Ustava (Činjenice u vezi sa ekstradicijom koju je tražila urugvajska vlada u odnosu na državljanina te zemlje, tada vojnog lica, pod istragom za ubistvo protivnika režima koji je preminuo usled pretrpljenog mučenja, u kojoj je Sud utvrdio da je princip ne zastarevanja zločina protiv čovečnosti takođe potvrđen Statutom iz Rima Međunarodnog krivičnog suda, koji je ratifikovao Urugvaj, i istakao da član 4. Zakona od 14. jula 2017. br. 110, isključuje da se bilo kakav oblik imuniteta može priznati strancima pod istragom ili osuđenim u inostranstvu za dela koja predstavljaju mučenje).

Implikacije presude

Posledice ove presude su značajne. Ona ne samo da jača princip individualne odgovornosti za strašne zločine, već takođe pojašnjava da se nacionalni zakoni ne mogu koristiti kao štit za izbegavanje pravde. Konkretno, član 4. Zakona od 14. jula 2017. br. 110, naglašava da se nikakav oblik imuniteta ne može priznati strancima optuženim za mučenje. Ovo predstavlja fundamentalni korak ka pravednijem i jednakijem pravnom sistemu.

• Ne zastarevanje zločina protiv čovečnosti.
• Princip individualne odgovornosti.
• Imunitet se ne primenjuje u slučaju mučenja.

Zaključci

Ukratko, presuda br. 23262 iz 2023. godine predstavlja važno pravno pojašnjenje u vezi sa ekstradicijom i zločinima protiv čovečnosti. Ona ponovo potvrđuje potrebu da se odgovorni za takve zločine gone bez ikakvih izuzetaka, doprinoseći tako izgradnji pravnog sistema koji štiti osnovna prava čovečnosti. Ključno je da svaka država usvoji ove principe, garantujući tako pravdu i istinu za žrtve zverstava.