Presuda br. 30645 iz 2024. godine: Ograničenja sticanja istražnih akata u pretresu
U oblasti krivičnog prava, presuda br. 30645 od 19. aprila 2024. godine, deponovana 26. jula 2024. godine, nudi značajne podsticaje za razmišljanje o sticanju istražnih akata tokom pretresa. Apelacioni sud u Breši je proglasio neprihvatljivim zahtev odbrane za sticanje tih akata, naglašavajući da je to onemogućeno u slučaju protivljenja javnog tužioca. Analizirajmo zajedno detalje i implikacije ove odluke.
Normativni kontekst
Pitanje kojim se Sud bavi proizilazi iz odredbi Novog zakonika o krivičnom postupku, a posebno iz članova 431. i 493. Ove norme utvrđuju kriterijume za prijem dokaza tokom pretresa, naglašavajući da sticanje istražnih akata zahteva ne samo zahtev odbrane, već i saglasnost svih uključenih strana. U odsustvu ove saglasnosti, zahtev se smatra neprihvatljivim.
- Član 431, stav 2: Pravilo o prijemu dokaza u pretresu.
- Član 493, stav 3: Posebna pravila koja se odnose na zahtev za istražne akte.
Značenje maksime presude
Sticanje istražnih akata u spis predmeta pretresa, iako ga traži odbrana optuženog, onemogućeno je u slučaju protivljenja ili neslaganja javnog tužioca, i može se izvršiti samo ako sve strane na to pristanu.
Ova maksima, sadržana u presudi, ističe ključni princip krivičnog postupka: potrebu za sporazumom između strana. Mogućnost sticanja dokaza je stoga usko povezana sa saradnjom između tužilaštva i odbrane, odražavajući ravnotežu moći koja se mora poštovati kako bi se garantovao pravičan postupak. Presuda iz Breše je u skladu sa prethodnom sudskom praksom, kao što su presude br. 2228 iz 2023. i br. 1068 iz 2023. godine, koje su već istakle centralnu ulogu saglasnosti u krivičnom postupku.
Zaključci
Zaključno, presuda br. 30645 iz 2024. godine Apelacionog suda u Breši predstavlja važno potvrđivanje potrebe za jednoglasnom saglasnošću između strana za sticanje istražnih akata u pretresu. Ovaj sudski pravac doprinosi definisanju granica dokazivanja u krivičnom postupku, garantujući da pravo na odbranu ne može jednostrano prevagnuti nad pravom tužilaštva. Odluka ističe važnost saradnje između strana u poštovanju proceduralnih normi, u cilju zaštite pravičnog postupka.
