Političko-mafijaška izborna trgovina: Kasacioni sud i granice člana 416-ter Krivičnog zakonika u presudi 17870/2025
Italijanski pravni pejzaž je stalno pozvan da se razvija kako bi se suprotstavio najopakijim oblicima organizovanog kriminala, posebno onima koji podrivaju temelje demokratije: izbore. U tom kontekstu, nedavna Presuda br. 17870, podneta 12. maja 2025. godine, Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja svetionik jasnosti o osetljivoj temi političko-mafijaške izborne trgovine, precizno definišući zahteve za kvalifikaciju krivičnog dela predviđenog članom 416-ter Krivičnog zakonika. Ova odluka, u kojoj je kao izvestilac bio dr. F. Aliffi, odbacujući žalbu protiv Suda za slobodu Reggio Calabrije, nudi fundamentalne podsticaje za razumevanje obima zakonskih izmena uvedenih 2019. godine i njihove praktične primene.
Normativni kontekst: Član 416-ter Krivičnog zakonika i Zakon 43/2019
Krivično delo političko-mafijaške izborne trgovine, regulisano članom 416-ter Krivičnog zakonika, predstavlja jedan od najvažnijih alata za suzbijanje mafijaškog uticaja u političkom i administrativnom životu. Ova norma kažnjava svakoga ko prihvati obećanje da će obezbediti glasove u zamenu za isplatu ili obećanje novca ili druge koristi, sa otežavajućom okolnošću da je sporazum usmeren na favorizovanje udruženja mafijaškog tipa. Zakon od 21. maja 2019. br. 43, uveo je značajne izmene u ovaj član, čineći ga efikasnijim i manje dvosmislenim. Cilj je bio prevazići interpretativne poteškoće koje su u prošlosti ponekad ometale primenu norme, posebno u pogledu potrebe za dokazom "mafijaške metode". Reforma je pokušala da olakša suzbijanje onih ponašanja u kojima političar, iako sam nije mafijaš, koristi "paket glasova" koji garantuje kriminalna organizacija, u zamenu za usluge ili ustupke.
Presuda 17870/2025: Ključna razlika Kasacionog suda
Odluka Kasacionog suda (Predsednik V. Siani) bavi se upravo ključnim pitanjem izmena iz 2019. godine, fokusirajući se na razliku između posrednika glasova koji je već član mafijaškog udruženja i onog koji je, pak, stranac ili deluje "uti singulus". Sud je, sa uzornom jasnoćom, utvrdio principe koji će imati trajan uticaj na jurisprudenciju u ovoj oblasti. U nastavku prenosimo sažetak iz presude:
Za potrebe kvalifikacije krivičnog dela političko-mafijaške izborne trgovine, u tekstu nakon izmena uvedenih zakonom od 21. maja 2019. br. 43, ako je lice koje se obavezuje da prikupi glasove pripadnik mafijaškog udruženja, nije potrebno da se prikupljanje vrši mafijaškom metodom, dok, kada je ono strano ili u svakom slučaju deluje "uti singulus", potrebni su dokazi da je sporazum predviđao aktivnost prikupljanja koja se obavlja na način iz člana 416-bis, stav treći, Krivičnog zakonika.
Ovaj sažetak je od fundamentalnog značaja. On razlikuje dva vrlo precizna scenarija:
- Posrednik koji je pripadnik mafijaškog udruženja: Ako lice koje se obavezuje da prikupi glasove već je član mafijaškog udruženja, presuda utvrđuje da nije potrebno dokazivati da se njegovo "prikupljanje" vrši korišćenjem "mafijaške metode" (tj. zastrašivanja, podređenosti i ćutanja tipičnih za kriminalne organizacije, kako je opisano u članu 416-bis, stav 3 Krivičnog zakonika). Razlog je jasan: samo pripadanje udruženju mafijaškog tipa već samo po sebi podrazumeva sposobnost vršenja zastrašujuće sile i korišćenja uslova podređenosti i ćutanja koji iz toga proizilaze. Delovanje pridruženog člana je inherentno obeleženo "mafijaškošću" grupe.
- Posrednik koji je stranac udruženju ili deluje "uti singulus": Naprotiv, ako lice koje se obavezuje da obezbedi glasove nije deo mafijaškog udruženja ili deluje kao pojedinac, tada dokaz "mafijaške metode" postaje neophodan. U ovom slučaju, tužilaštvo mora dokazati da je sporazum sa političarem predviđao aktivnost prikupljanja glasova koja se vrši upravo metodama zastrašivanja ili podređenosti predviđenim članom 416-bis, stav 3 Krivičnog zakonika. Nije dovoljan jednostavan nezakonit sporazum, već je potreban specifičan dokaz o korišćenju zastrašujuće sile tipične za mafiju.
Ova interpretacija jača obim norme, olakšavajući utvrđivanje krivičnog dela kada je sagovornik mafijaš, ali bez nekritičkog proširenja odgovornosti na one koji nemaju direktne veze sa organizovanim kriminalom, za koje ostaje obavezno dokazivanje mafijaške metode.
Zaključci: Korak napred za zakonitost
Presuda Kasacionog suda 17870/2025, u slučaju koji je uključivao D. A. i druge, predstavlja ključni element u borbi protiv organizovanog kriminala i zaštiti transparentnosti izbora. Ona pruža jasan i obavezujući vodič za sudije i pravne stručnjake, precizno razlikujući različite slučajeve umešanosti u krivično delo političko-mafijaške izborne trgovine. Ova odluka naglašava stalnu posvećenost pravosuđa zaštiti integriteta demokratskog procesa od svih oblika nezakonitog uticaja, ponovo potvrđujući da je sloboda glasa neizostavni stub naše Republike i da će svaki pokušaj njenog narušavanja biti gonjen sa najvećom odlučnošću.
