Pranje novca od strane počinioca i više krivičnih dela koja prethode: Presuda br. 18847/2025 Kasacionog suda

Krivično pravo, posebno u oblasti privrednih krivičnih dela, neprekidno se razvija kako bi se efikasno suprotstavilo novim oblicima kriminala. Krivično delo pranja novca od strane počinioca, uvedeno u naš pravni sistem Zakonom br. 186/2014, ključni je instrument za sprečavanje prikrivanja i vraćanja nezakonitih prihoda u legalni promet. Nedavna presuda br. 18847, doneta 20. maja 2025. godine od strane Vrhovnog kasacionog suda, nudi važno tumačenje primene ove norme, posebno kada postoji više krivičnih dela koja prethode i delimični subjektivni identitet između počinilaca. Ova odluka je fundamentalna za razumevanje krivične odgovornosti u složenim kontekstima, jačajući borbu protiv onih koji pokušavaju da "operu" plodove krivičnog dela.

Razumevanje pranja novca od strane počinioca (čl. 648-ter.1 Krivičnog zakonika)

Član 648-ter.1 Krivičnog zakonika kažnjava onoga ko, nakon što je počinio ili učestvovao u izvršenju krivičnog dela koje nije iz nehata, izvrši transakcije usmerene na ometanje identifikacije krivičnog porekla novca, dobara ili drugih koristi. Cilj je sprečiti da kriminalac slobodno uživa u prihodima svoje nezakonite aktivnosti, ponovo ih uvodeći u legalnu ekonomiju. Ovo je krivično delo koje se dodaje prvobitnom krivičnom delu, odražavajući ozbiljnost ponašanja koje produžava efekte prvog prekršaja.

Presuda br. 18847/2025: Novi okviri odgovornosti

Presuda br. 18847/2025 Kasacionog suda (Predsednik P. A., Izvestilac B. M.), doneta u slučaju optuženog L. E., bavi se osetljivim pitanjem pranja novca od strane počinioca u prisustvu više krivičnih dela koja prethode i delimičnog subjektivnog identiteta između počinilaca. Sud je pojasnio da odgovornost za pranje novca od strane počinioca ne zahteva da je počinilac izvršio sva krivična dela koja prethode i od kojih potiču nezakonite koristi. Ovo tumačenje značajno proširuje obim norme.

Za krivično delo pranja novca od strane počinioca odgovara i počinilac samo jednog od više krivičnih dela koja prethode, koji je, svestan krivičnog porekla koristi proisteklih iz krivičnog dela u kojem je učestvovao, preduzeo naknadno tipično ponašanje usmereno na ometanje utvrđivanja njihovog porekla. (U obrazloženju, Sud je takođe naveo da, u prisustvu više krivičnih dela koja prethode, za postojanje krivičnog dela iz čl. 648-ter.1 Krivičnog zakonika nije potreban fizički identitet između svih počinilaca navedenih krivičnih dela i onih koji sprovode naknadno ponašanje pranja novca).

Ova maksima je ključna. Ona utvrđuje da je dovoljno učestvovati u samo jednom od krivičnih dela koja prethode, pod uslovom da je počinilac svestan nezakonitog porekla prihoda i da deluje kako bi ometao njihovu sledljivost. Nije potreban potpuni "fizički identitet" između svih počinilaca prvobitnih krivičnih dela i onih koji potom vrše pranje novca od strane počinioca. To znači da i lice sa manjom ulogom u krivičnom delu koje prethodi, ali koje naknadno upravlja nezakonitim prihodima sa namerom prikrivanja, može biti pozvano na odgovornost za pranje novca od strane počinioca. Ovo tumačenje proširuje efikasnost norme, otežavajući izbegavanje pravde kroz složene mreže saučesništva, u skladu sa članom 110. Krivičnog zakonika o saučesništvu u krivičnom delu.

• Kriterijumi za pranje novca od strane počinioca prema Presudi:
• Svest: Počinilac mora biti svestan nezakonitog porekla dobara ili novca.
• Delimično učešće: Dovoljno je učestvovati čak i u samo jednom krivičnom delu koje prethodi.
• Ometajuće ponašanje: Radnja mora biti usmerena na sprečavanje identifikacije nezakonitog porekla.
• Subjektivni identitet: Ne zahteva se potpuna podudarnost između počinilaca krivičnog dela koje prethodi i onih koji vrše pranje novca od strane počinioca.

Zaključci: Snažan signal protiv privrednog kriminala

Presuda br. 18847/2025 Kasacionog suda predstavlja važan stub u borbi protiv pranja novca od strane počinioca. Ona jača princip da pravda goni svakoga ko pokuša da prikrije plodove kriminalnih aktivnosti, čak i u složenim scenarijima saučesništva i više krivičnih dela. Tumačenje koje je dao Vrhovni sud jača alate na raspolaganju pravosuđu i organima reda, šaljući jasnu poruku: namera prikrivanja nezakonitih prihoda neće naći izlaz u zamršenim kriminalnim arhitekturama. Za društvo, to se prevodi u veću zaštitu legalne ekonomije i signal odlučnosti protiv svih oblika finansijske nelegalnosti.