Клевета путем штампе и преткривичне истраге: границе права на извештавање у пресуди 19102/2025

Право на извештавање представља један од највиших израза слободе изражавања мисли, темељног стуба сваког демократског друштва, загарантованог чланом 21. италијанског Устава. Међутим, вршење овог права није неограничено, посебно када се преплиће са осетљивом сфером кривичног правосуђа, нарочито у фази преткривичне истраге. У овом контексту, заштита угледа и претпоставке невиности истраженог лица или оптуженог од суштинског је значаја. Управо на ову деликатну равнотежу интервенише недавна пресуда бр. 19102 од 15.04.2025. године Касационог суда, која треба да послужи као водич за информативне раднике.

Право на судско извештавање: Деликатан баланс

Судско извештавање има суштински задатак да обавештава јавност о чињеницама од кривичног значаја, доприносећи транспарентности правосудног система. Међутим, када су у питању случајеви који су још увек у фази истраге, где није утврђена коначна одговорност, новинар је позван да се креће са изузетном опрезношћу. Судска пракса је давно утврдила три основна критеријума за легитимно вршење права на извештавање: истинитост чињеница, друштвени значај вести и изражајна уздржаност. Пресуда 19102/2025 се посебно фокусира на критеријум истинитости и уздржаности, примењујући их на специфичан контекст преткривичних истрага.

Пресуда Касационог суда 19102/2025: Разјашњење граница

Случај који је разматрао Касациони суд (Председник Р. П., Известилац М. Ц.) укључивао је Д. М., оптуженог за клевету путем штампе. Одлука, којом је без враћања на поновно суђење поништена претходна одлука Апелационог суда у Милану, поновила је кључне принципе за истраживачко новинарство. Врховни суд је прецизно дефинисао границе у којима се право на извештавање може легитимно вршити када се односи на чињенице које су предмет преткривичних истрага, наглашавајући потребу за објективним извештавањем које поштује индивидуални достојанство.

У погледу клевете путем штампе, за потребе правилног вршења права на извештавање које се односи на фазу преткривичне истраге, критеријум истинитости захтева неопходну кохерентност објављене вести са садржајем аката и одлука правосудних органа у оквиру укупног истражног контекста, са асептичним извештавањем, без наглашавања или неоправданог унапред изрицања одговорности, при чему новинару нису дозвољени априорни избори страна или нагињање ка оптужној хипотези, способни да код читаоца изазову лаке сугестије, на штету уставног начела претпоставке невиности оптуженог и, "тим пре", истраженог лица до коначне пресуде.

Ова максима је од суштинског значаја. "Критеријум истинитости", у овом контексту, није ограничен само на пуку фактичку подударност вести, већ захтева стриктну "кохерентност" са актима и одлукама правосудних органа. То значи да се новинар мора стриктно придржавати онога што произилази из званичних докумената, избегавајући лична тумачења или спекулације. "Асептично извештавање, без наглашавања или неоправданог унапред изрицања одговорности" намеће објективно наративно излагање, лишено сензационалистичких тонова или преурањених пресуда. Нису дозвољени "априорни избори страна или нагињање ка оптужној хипотези", јер такви ставови могу "изазвати код читаоца лаке сугестије", подривајући јавну перцепцију претпоставке невиности. Овај принцип, загарантован чланом 27. Устава и чланом 6. Европске конвенције о људским правима (ЕКЉП), је непоколебљиви бастион нашег правног система.

Претпоставка невиности: Стуб правосудног система

Претпоставка невиности је основно право које штити сваког појединца док се не донесе коначна пресуда о кривици. У фази преткривичне истраге, ова претпоставка је још јача, толико да Касациони суд говори о "тим пре" за истражено лице. То значи да свака објављена вест мора поштовати статус некривице особе која је укључена, избегавајући да је представи као већ одговорну за кривично дело. Пресуда 19105/2025 појашњава да новинар има обавезу да:

• Одржава апсолутну неутралност у извештавању о чињеницама.
• Избегава било какав облик унапред изрицања кривице.
• Заснива нарацију искључиво на елементима садржаним у судским актима, без додатака или личних тумачења.
• Поштује достојанство истраженог лица, чак и у одсуству коначне одлуке.

Ови захтеви имају за циљ спречавање "медијског линча" и обезбеђивање да се суђење одвија у атмосфери спокоја, без спољних утицаја који би могли да угрозе непристрасност пресуде или углед особе.

Закључци: Ка одговорном извештавању

Пресуда бр. 19102 из 2025. године Касационог суда уклапа се у сложен нормативни и судски оквир, јачајући потребу за судским извештавањем које је истовремено слободно и одговорно. Она представља важно упозорење за све професионалце у области информисања, подсећајући их да потрага за истином и ширење вести увек морају бити у складу са поштовањем основних права појединца, пре свега претпоставке невиности. Равнотежа између права на извештавање и заштите особе је крхка, али суштинска за кредибилитет правосудног система и за очување људског достојанства у свакој фази кривичног поступка.