Шверц и ПДВ при увозу: Касациони суд појашњава трајну природу кривичног дела (Пресуда бр. 9420/2024)

Кривично и царинско право је област која се стално развија, где јуриспруденција игра кључну улогу у дефинисању граница недозвољених радњи. Недавна одлука Касационог суда, Пресуда бр. 9420 од 29. октобра 2024. (депонована 7. марта 2025.), уклапа се у овај контекст, нудећи суштинска појашњења о природи кривичног дела утаје ПДВ-а при увозу. Ова одлука, издата од стране Трећег кривичног одељења са председником Г. А. и известиоцем Г. Г., односи се на конкретан случај у којем је оптужени био А. Г. У. и бавила се питањем трајности кривичног дела, са значајним импликацијама за примену закона.

Предметна одлука се фокусира на кривично дело царинског шверца, са посебним освртом на утају ПДВ-а при увозу. Ово је веома актуелна тема, с обзиром на значај увозно-извозних операција у економској структури и последичну потребу за ефикасном заштитом фискалних интереса. Суд је позван да одлучи о правној природи овог кривичног дела, односно да ли треба да се квалификује као тренутно или трајно кривично дело, и да утврди тачан тренутак када недозвољена радња престаје да производи своје ефекте.

Природа трајности кривичног дела утаје ПДВ-а при увозу

Срж питања којим се Врховни суд бави тиче се квалификације кривичног дела утаје ПДВ-а при увозу као трајног кривичног дела. Кривично дело се дефинише као трајно када противправна радња траје током времена, одржавајући на снази повреду правног добра које штити норма. За разлику од тренутних кривичних дела, која се довршавају у једном тренутку, трајна кривична дела настављају да производе своје ефекте све док починилац не прекине радњу или не наступи спољни догађај који је прекине.

Предметна пресуда је поновила већ утврђено начело, али са специфичношћу која заслужује пажњу. Главни нормативни референт је члан 78. Законодавне уредбе од 26. септембра 2024. године, бр. 141, која регулише царинска кривична дела. Касациони суд је пажљиво испитао ову одредбу, дошавши до јасног и недвосмисленог закључка, сумираног у следећем начелу:

У погледу царинског шверца, кривично дело утаје ПДВ-а при увозу, из члана 78. Законодавне уредбе од 26. септембра 2024. године, бр. 141, има трајну природу, с обзиром да се његово довршење завршава у тренутку када престаје активност усмерена на омогућавање недозвољеног промета робе на територији државе без плаћања пореске обавезе. (Чињенична ситуација која се односи на кршење обавезе плаћања граничних дажбина и обавезе натурализације ваздухоплова, у којој је Суд сматрао да недозвољена радња има трајну природу чак и када, не прелазећи предвиђену праг казнене одговорности, представља само административну повреду, која траје док се добра не легализују).

Ово начело је од суштинског значаја јер појашњава два кључна аспекта. Прво, понавља трајну природу кривичног дела, што значи да се недозвољена радња не исцрпљује једноставним увозом робе без плаћања ПДВ-а, већ траје све док роба недозвољено циркулише на националној територији. Друго, и ово је најновији елемент, Суд прецизира да се довршење кривичног дела завршава у тренутку када „престаје активност усмерена на омогућавање недозвољеног промета робе“. То подразумева да недозвољена радња траје до легализације добра, чак и када би радња, због своје величине, представљала само административну повреду.

Практичне импликације и судски преседан

Квалификација кривичног дела као трајног има значајне последице, посебно у погледу почетка рока застарелости. Ако је кривично дело трајно, застарелост почиње да тече тек од тренутка када трајност престане, односно, у овом случају, од легализације статуса добра или од престанка недозвољеног промета. Ово продужава период током којег се може покренути кривични поступак, пружајући властима више времена за гоњење недозвољених радњи.

Конкретан случај који је довео до ове одлуке односио се на кршење обавезе плаћања граничних дажбина и обавезе натурализације ваздухоплова. Ова чињеница савршено илуструје како недозвољена радња може трајати током времена, захтевајући активну интервенцију за њено прекидање. Суд је тако ојачао став изражен у претходним одлукама (као што су Пресуда бр. 56264 из 2017. и бр. 19233 из 2019.), консолидујући тумачење о трајности царинских кривичних дела у вези са ПДВ-ом при увозу.

Укратко, кључни елементи ове пресуде су:

• Трајна природа кривичног дела утаје ПДВ-а при увозу.
• Престанак довршења који се поклапа са крајем активности недозвољеног промета робе.
• Важност легализације добра као коначног тренутка недозвољене радње, чак и за административне прекршаје.

Закључци

Пресуда бр. 9420 из 2024. године Касационог суда представља важну референтну тачку за све који се баве кривичним фискалним и царинским правом. Она понавља чврст став јуриспруденције о трајној природи кривичног дела утаје ПДВ-а при увозу, наглашавајући важност потпуне легализације дужничких и административних позиција за прекид недозвољене радње. Ова одлука захтева већу пажњу и проактивност од стране привредних оператера и професионалаца у сектору, који морају бити свесни временских импликација таквих недозвољених радњи. Потпуно разумевање ових динамика је од суштинског значаја за спречавање санкција и за обезбеђивање усклађености са важећим прописима, у заштити како компаније тако и укључених физичких лица.