Presuda br. 11928/2025: Ideološka falsifikacija i overa institucionalnog korišćenja službenih vozila
Presuda koja je predmet ovog komentara (presuda br. 11928 od 26.02.2025, deponovana 25.03.2025, Odeljenje 5) bavi se mogućnošću krivičnog dela ideološke falsifikacije u javnoj ispravi kada javni službenik overi institucionalno korišćenje službenog vozila u privatne svrhe. Odluka Suda nudi ključne tačke za disciplinsku i krivičnu odgovornost javnih službenika.
Slučaj i obim odluke
U razmatranom slučaju, Kasacioni sud je potvrdio da ponašanje opisano u nalogu za službu i nalogu za izlazak vozila odeljenja sudske policije može predstavljati krivično delo ideološke falsifikacije predviđeno čl. 479. Krivičnog zakonika, kada se lažno potvrdi korišćenje vozila u institucionalne svrhe umesto u privatne. Presuda, sa predsednikom M. G. R. A. i izvestiocem A. F., poziva se na niz prethodnih presuda koje čine ustaljenu interpretativnu liniju (videti rezimee pomenute u odluci: br. 14486/2011, br. 38455/2019, br. 9368/2014, itd.).
Rezime presude
Ponašanje javnog službenika koji, u nalogu za službu i izlazak vozila u upotrebi odeljenja sudske policije, lažno potvrdi korišćenje vozila u institucionalne svrhe umesto u privatne, predstavlja krivično delo ideološke falsifikacije u javnoj ispravi.
Ovaj rezime sumira suštinu pravnog obrazloženja: nije reč samo o materijalnoj grešci ili formalnoj netačnosti, već o lažnom svedočenju koje menja dokumentarnu istinu u vezi sa činjenicama koje mogu proizvesti pravne posledice. Pozivanje na nalog za službu i nalog za izlazak naglašava kako administrativni dokumenti, iako jednostavni po formi, stiču krivičnu relevantnost kada su namenjeni predstavljanju stvarne situacije.
Zašto je presuda relevantna: praktični i pravni aspekti
Posledice su brojne za one koji rade u javnom sektoru:
- Jasnoća o zahtevima za ideološku falsifikaciju: potrebna je namera da se lažno svedoči o činjenici koja može izgledati istinita u javnoj ispravi.
- Razlika između greške i namerne zlonamernosti: Sud razlikuje oproštivu grešku od namere da se iskrivi stvarnost, pri čemu je ovo drugo krivično kažnjivo.
- Rizik od disciplinske i krivične odgovornosti: isto ponašanje može povući različite posledice u administrativnom i krivičnom postupku.
U normativnom smislu, presuda se poziva na čl. 479. Krivičnog zakonika (ideološka falsifikacija u javnoj ispravi) i sledi pravnu liniju citiranu u odluci, konsolidujući stav prema kojem se falsifikacija ne odnosi samo na puke opisne podatke, već na iskrivljavanje stvarnosti kada to utiče na relevantne pravne situacije.
Sudska i interpretativna referenca
Pozivanje u obrazloženju na prethodne odluke (npr. br. 14486/2011 Rv. 249858-01; br. 38455/2019 Rv. 277092-01; br. 9368/2014 Rv. 258952-01) ukazuje na to kako je Kasacioni sud dosledno pratio granice krivičnog dela: nije dovoljna puka netačnost, već je potrebno svesno svedočenje o činjenicama suprotnim istini. Presuda je u skladu sa principom zaštite sigurnosti i pouzdanosti javnih isprava, fundamentalnog principa čak i na evropskom nivou u ravnoteži između administrativne efikasnosti i prava trećih lica.
Kako usmeriti operativnu praksu kancelarija
Da bi se smanjio rizik od krivičnih sankcija, kancelarije i javni službenici bi trebalo da preduzmu jednostavne mere predostrožnosti:
- precizno evidentirati svrhe i načine korišćenja sredstava;
- proveriti podudarnost između naloga za službu i tehničke dokumentacije;
- uvesti interne procedure kontrole i obuku o dokaznoj vrednosti akata.
Zaključak
Presuda br. 11928/2025 potvrđuje da overa institucionalnog korišćenja vozila, ako je lažna i svesno izvršena od strane javnog službenika, predstavlja krivično delo ideološke falsifikacije iz čl. 479. Krivičnog zakonika. Odluka jača važnost istinitosti javnih isprava i poziva na preventivne mere u administracijama. Za profesionalce koji pomažu javnim službenicima ili javnim upravama, ključno je uzeti u obzir ovaj stav u upravljanju dokumentacijom i u odbrani u krivičnom i disciplinskom postupku.
