Komentar presude br. 1188/2024: Zamenske kazne i teret odbrane

Nedavna presuda br. 1188 od 22. novembra 2024. godine, objavljena 10. januara 2025. godine, izazvala je široku debatu u vezi sa kaznama koje zamenjuju kratke zatvorske kazne. Apelacioni sud u Torinu, pod predsedavanjem dr G. V., utvrdio je fundamentalni princip: apelacioni sudija ne može odrediti zamenu zatvorske kazne „po službenoj dužnosti“, ako u žalbi nije postojao specifičan zahtev odbrane.

Pravni kontekst presude

Sud je pojasnio da se zamenske kazne, kako je predviđeno čl. 20. bis Krivičnog zakonika, ne mogu smatrati automatskim pravom. Odredba iz čl. 597, stav 5, Zakonika o krivičnom postupku, smatra konverziju zatvorske kazne izuzetkom od principa prenošenja predmeta na viši sud u žalbenom postupku. To znači da zahtev za zamenu mora biti dobro obrazložen i podržan specifičnim argumentima odbrane.

• Sudija nije u obavezi da po službenoj dužnosti procenjuje zamenske kazne.
• Teret je žalbenika da podnese jasan i obrazložen zahtev.
• Neispunjavanje ovog tereta dovodi do neprihvatljivosti zahteva.

Analiza maksime presude

Zamenske kazne za kratke zatvorske kazne - primenljivost po službenoj dužnosti u žalbenom postupku - isključenje - teret odbrane da podrži zahtev specifičnim argumentima - neispunjavanje tog tereta - posledice. U pogledu zamenskih kazni za kratke zatvorske kazne, apelacioni sudija ne može odrediti zamenu „po službenoj dužnosti“ u slučaju kada u žalbi nije podnet specifičan i obrazložen zahtev u tom pogledu, jer konverzija zatvorske kazne ne spada u beneficije i umanjenja izričito navedena u čl. 597, stav 5, Zakonika o krivičnom postupku, koji predstavlja derogatornu odredbu, izuzetne prirode, principu prenošenja predmeta na viši sud u žalbenom postupku. (U obrazloženju, Sud je takođe naveo da je teret žalbenika da podrži zahtev za zamenu kratkih zatvorskih kazni specifičnim argumentima i da neispunjavanje tog tereta povlači prvobitnu neprihvatljivost zahteva).

Ovaj odlomak jasno ističe da se žalbeni postupak ne sme posmatrati kao prilika za podnošenje generičkih zahteva, već kao trenutak u kojem odbrana mora izneti snažne i konkretne argumente. Volja Suda da ne dozvoli prošireno tumačenje normi koje regulišu zamenske kazne naglašava važnost preciznosti i jasnoće u pravnim zahtevima.

Zaključci

Ukratko, presuda br. 1188/2024 predstavlja važan poziv na odgovornost odbrane u kontekstu krivičnog postupka. Neophodnost podnošenja specifičnih zahteva za zamenske kazne ne samo da pojašnjava ulogu sudije, već i jača prava uključenih strana. Ključno je da advokati budu svesni ovog aspekta kako bi izbegli ugrožavanje mogućnosti dobijanja zamene kazne u fazi žalbe.