Presuda br. 44230 iz 2024. godine: Iznuda i imovinska šteta u krivičnom pravu

Presuda br. 44230 od 13. novembra 2024. godine Kasacionog suda donela je važna pojašnjenja o pojmu imovinske štete u odnosu na krivična dela iznude. Ova odluka predstavlja značajnu referentnu tačku za razumevanje pravnih dinamika oko ovih zločina, naglašavajući kako gubitak ekonomskih mogućnosti može predstavljati ključni element u konfiguraciji krivičnog dela iznude.

Imovinska šteta i iznuda: Ključni pojam

Prema Sudu, imovinska šteta se ne ograničava na neposredan gubitak dobara ili vrednosti, već uključuje i gubitak ozbiljne i značajne mogućnosti sticanja ekonomski procenjivog dobra ili rezultata. Ovaj pojam je suštinski za razumevanje kako jurisprudencija tumači štetu unutar krivičnog dela iznude. Izrečena pravna maksima utvrđuje da:

Imovinska šteta - Pojam - Gubitak ozbiljne i značajne mogućnosti sticanja ekonomski procenjivog dobra ili rezultata - Postojanje - Kriterijum identifikacije - Ukazivanje - Činjenični osnov. U pogledu iznude, u pojam imovinske štete, relevantne za konfiguraciju krivičnog dela, spada i gubitak ozbiljne i značajne mogućnosti sticanja ekonomski procenjivog dobra ili rezultata, čije postojanje mora biti dokazano na osnovu pojma uzročnosti svojstvenog krivičnom pravu. (U primeni principa, Sud je smatrao da je odluka koja je prepoznala krivično delo iznude, a ne nasilje nad osobom, u ponašanju tužioca koji je primorao žrtvu da prizna optužbu u sudskom postupku razvoda braka, identifikujući profit u imovinskoj koristi od neplaćanja izdržavanja, imuna od cenzure).

Implikacije presude

Ova presuda pojašnjava da, da bi se konfiguriralo krivično delo iznude, nije potrebno dokazati gubitak opipljivih dobara, već je dovoljno dokazati gubitak ekonomskih mogućnosti. U ovom konkretnom slučaju, Sud je smatrao da je ponašanje optuženog, primoravajući žrtvu da prizna optužbu u postupku razvoda braka, rezultiralo ekonomskom koristi, odnosno neplaćanjem izdržavanja. Ovaj aspekt je ključan, jer proširuje definiciju imovinske štete i čini je primenljivijom na različite pravne situacije.

• Presuda naglašava važnost dokaza uzročnosti u krivičnom pravu.
• Ponavlja se razlika između iznude i nasilja nad osobom.
• Naglašava se da imovinska šteta može proisteći iz aspekata koji nisu odmah očigledni, poput gubitka mogućnosti.

Zaključak

Zaključno, presuda br. 44230 iz 2024. godine predstavlja važan evoluciju u razumevanju i primeni normi koje se odnose na iznudu i imovinsku štetu. Sud je pojasnio kako gubitak ekonomskih mogućnosti može integrisati pojam štete, čineći tumačenje krivičnog prava složenijim, ali i pravednijim. Ova presuda poziva na razmišljanje o tome kako krivična dela protiv imovine mogu imati široke i značajne posledice, ne samo na materijalna dobra, već i na ekonomske mogućnosti žrtava.