Razvod i krivica: Analiza rešenja Kasacionog suda, Odeljenje I, br. 22291 iz 2024.

Nedavno rešenje Kasacionog suda, br. 22291 iz 2024. godine, bavi se ključnim pitanjima koja se odnose na razvod braka supružnika i krivicu za razvod. Konkretno, presuda pojašnjava teret dokazivanja u slučaju neverstva, što je tema od velikog značaja za one koji se suočavaju sa bračnom krizom. Odluka Apelacionog suda u Trstu, koju je potvrdio Kasacioni sud, izazvala je debatu i razmišljanja o značenju i posledicama krivice u razvodu.

Predmetni slučaj

U rešenju se analizira žalba A.A. protiv presude Apelacionog suda u Trstu, kojom je potvrđena krivica za razvod supruga, A.A., zbog neverstva, dokazanog fotografijom. Apelacioni sud je takođe smanjio alimentaciju za suprugu, B.B., sa 700 na 500 evra mesečno. Tužilac, nezadovoljan odlukom, izneo je dva razloga za žalbu, oba su od strane Kasacionog suda proglašena neprihvatljivim.

U konkretnom slučaju, teritorijalni sud je obrazložio razloge za izricanje krivice ističući dokazne elemente.

Teret dokazivanja i krivica za razvod

Ključni aspekt koji je pokrenut presudom tiče se tereta dokazivanja u vezi sa razvodom. Prema Sudu, na supružniku koji traži izricanje krivice je da dokaže suprotnost ponašanja sa obavezom vernosti i njegovu efikasnost u činjenju zajedničkog života nepodnošljivim. U tom smislu, Kasacioni sud se pozvao na prethodnu sudsku praksu, kao što je presuda br. 16691/2020, koja jasno utvrđuje odgovornost podnosioca zahteva za pružanje adekvatnih dokaza.

• Supružnik koji podnosi zahtev mora dokazati neverstvo.
• Neophodno je dokazati da je to neverstvo izazvalo bračnu krizu.
• U odsustvu suprotnih dokaza, krivica se može potvrditi.

Zaključak

Zaključno, rešenje br. 22291 iz 2024. godine Kasacionog suda osvetljava fundamentalne aspekte razvoda braka supružnika, posebno teret dokazivanja u vezi sa krivicom. Ova presuda služi kao vodič za pravnike i stranke uključene u postupke razvoda, naglašavajući važnost predstavljanja konkretnih i uverljivih dokaza. Odluka ponavlja da je odgovornost za dokazivanje neverstva i njegovog uticaja na zajednički život na supružniku koji traži izricanje krivice, potvrđujući važnost pravilnog upravljanja dokazima u porodičnom pravu.