Analiza presude br. 30041 iz 2024. godine: Odbijanje provere na korišćenje opojnih droga i krivična relevantnost

Presuda br. 30041 od 23. maja 2024. godine, koju je doneo Vrhovni kasacioni sud, nudi važnu refleksiju o prekršaju predviđenom članom 187, stav 8, Zakonika o drumskom saobraćaju. Ovaj stav pojašnjava uslove pod kojima odbijanje podvrgavanja proveri na psihofizičku izmenjenost usled korišćenja opojnih droga možda ne predstavlja krivično delo, posebno kada lice uključeno u nesreću ne dobija medicinsku pomoć u bolnici.

Normativni kontekst

Zakonik o drumskom saobraćaju, u članu 187, reguliše proveru stanja psihofizičke izmenjenosti usled korišćenja opojnih droga. Norma predviđa sankcije za one koji odbiju da se podvrgnu takvim proverama, ali presuda o kojoj je reč uvodi nov element: krivična relevantnost odbijanja je usko povezana sa zdravstvenom vanrednom situacijom vozača u trenutku nesreće.

Prekršaj iz čl. 187, st. 8, Zakonika o drumskom saobraćaju - Odbijanje podvrgavanja proveri stanja psihofizičke izmenjenosti usled korišćenja opojnih droga od strane vozača uključenog u nesreću, ali koji nije podvrgnut medicinskoj nezi u bolnici - Postojanje krivičnog dela - Isključenje - Razlozi - Činjenice. Ne predstavlja prekršaj iz čl. 187, st. 8, Zakonika o drumskom saobraćaju odbijanje podvrgavanja proveri stanja izmenjenosti prouzrokovane upotrebom opojnih droga, putem uzimanja bioloških tečnosti u zdravstvenoj ustanovi, od strane vozača vozila koji, iako je učestvovao u saobraćajnoj nesreći, nije bio podvrgnut medicinskoj nezi u bolnici, jer takvo ponašanje nema krivičnu relevantnost u skladu sa principima taksativnosti i tipičnosti inkriminatorskih normi. (Činjenice koje se odnose na vozača koji je, neposredno nakon nesreće, bio podvrgnut medicinskoj nezi od strane medicinskog osoblja ambulante koja je stigla na mesto nesreće, a zatim je odbio, na poziv druge patrole, da ode u bolnicu radi uzimanja bioloških tečnosti, radi provere stanja izmenjenosti usled opojnih droga).

Implikacije presude

Sud naglašava važnost principa taksativnosti i tipičnosti, koji su fundamentalni u italijanskom krivičnom pravu. Ovi principi utvrđuju da se neko ponašanje može smatrati krivičnim delom samo ako je izričito predviđeno zakonom. U ovom slučaju, odbijanje vozača da ode u bolnicu radi uzimanja bioloških tečnosti smatrano je nekaznjivim, jer njegovo zdravstveno stanje nije opravdavalo optužbu krivične relevantnosti.

Zaključci

Ova presuda predstavlja značajan presedan za buduće slučajeve u kojima je uključeno odbijanje podvrgavanja proverama na korišćenje opojnih droga. Ona pojašnjava da se krivična relevantnost takvog odbijanja mora pažljivo proceniti, uzimajući u obzir specifične okolnosti slučaja. Stoga je od suštinskog značaja da vozači budu informisani o svojim pravima i mogućim pravnim posledicama svojih postupaka, posebno u kritičnim situacijama vezanim za saobraćajne nesreće.