Presuda br. 30702 iz 2024. godine: Neretroaktivnost izmena zakona o zatvorskim beneficijama

Presuda br. 30702 od 16. aprila 2024. godine Kasacionog suda zauzima značajno mesto u pravnom kontekstu, baveći se pitanjem zatvorskih beneficija i njihove primene u odnosu na izmene zakona. Ova presuda postavlja jasan princip: izmene zakona koje otežavaju pristup zatvorskim beneficijama ne mogu se primenjivati retroaktivno, čime se štite prava osuđenih lica.

Princip neretroaktivnosti

Princip neretroaktivnosti krivičnih zakona sadržan je u članu 25, stav drugi, italijanskog Ustava, koji propisuje da niko ne može biti kažnjen zakonom koji nije bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela. Ustavni sud je ovaj princip tumačio prošireno, navodeći da ne samo krivične odredbe, već i one koje regulišu zatvorske beneficije moraju poštovati ovaj princip.

Činjenica koju je Sud razmatrao odnosila se na zatvorenika, V. R., koji je podneo zahtev za prijem u režim poluslobode. Izmene zakona koje su nastupile nakon izvršenja krivičnog dela učinile su pristup ovim beneficijama strožim. Sud je tako potvrdio da, na osnovu presude br. 32 iz 2020. godine, nove odredbe ne mogu biti primenjene retroaktivno.

Implikacije presude

Zatvorske beneficije - Izmene zakona nakon krivičnih dela za koja je doneta presuda - Neretroaktivnost novih odredbi koje otežavaju pristup beneficijama - Činjenica. U pogledu zatvorskog sistema, izmene zakona nakon činjenica za koje je doneta presuda, koje otežavaju pristup alternativnim merama izdržavanja kazne i zatvorskim beneficijama "van zidina", podvrgavajući osuđenog strožijem tretmanu od onog koji je bio razumno predvidiv u vreme izvršenja krivičnog dela, ne mogu imati retroaktivnu primenu, u svetlu tumačenja člana 25, stav drugi, Ustava, usvojenog od strane Ustavnog suda presudom br. 32 iz 2020. godine. (Činjenica koja se odnosi na zahtev za prijem u režim poluslobode podnet od strane zatvorenika za dela izvršena u vreme važenja odredbi uvedenih dekretom-zakonom od 13. maja 1991. godine, br. 152, pretvorenim, sa izmenama, zakonom od 12. jula 1991. godine, br. 203, u kojem je Sud smatrao neprimenljivim naknadne izmene zakona, koje su u konkretnom slučaju bile pogoršavajuće u odnosu na individualnu situaciju podnosioca zahteva).

Ova presuda stoga ima značajne posledice po italijanski zatvorski sistem. Među glavnim mogu se navesti:

• Zaštita prava zatvorenika, garantujući da se stroži zakoni ne mogu primenjivati retroaktivno.
• Jasnoća i pravna sigurnost, sprečavajući da zatvorenici budu podvrgnuti neočekivanim i strožijim tretmanima.
• Podsticaj na reviziju zakonodavnih politika u oblasti pravosuđa i zatvorskog sistema, kako bi se osiguralo da norme poštuju ljudska prava.

Zaključak

Zaključno, presuda br. 30702 iz 2024. godine predstavlja važan korak u zaštiti prava osuđenih lica, naglašavajući važnost poštovanja principa neretroaktivnosti krivičnih zakona. Ovaj princip ne samo da obezbeđuje veću zaštitu za zatvorenike, već doprinosi i održavanju pravednog i predvidivog pravnog sistema. Ključno je da buduće izmene zakona uzmu u obzir ove principe, kako bi se izbeglo ugrožavanje osnovnih prava garantovanih našim Ustavom.