Presuda br. 30016 iz 2024. godine: Pojam imovinske štete u slučaju iznude
Nedavna presuda br. 30016 od 28. marta 2024. godine, koju je doneo Kasacioni sud, nudi važno pojašnjenje u vezi sa definicijom imovinske štete u kontekstu krivičnih dela iznude. Ova odluka se uklapa u široku pravnu debatu koja se tiče konfiguracije imovinske štete i njenog dokazivanja, posvećujući posebnu pažnju pojmu gubitka ekonomskih prilika.
Kontekst presude
Slučaj koji je bio predmet razmatranja ticao se G. A., optuženog za iznudu. Apelacioni sud u Napulju je svojom odlukom od 26. novembra 2021. godine već razmatrao pitanje imovinske štete, ali je Kasacioni sud smatrao da je potrebno dalje pojašnjenje. Sud je ponovio da, radi konfiguracije krivičnog dela iznude, imovinska šteta nije ograničena samo na puki gubitak imovine, već uključuje i gubitak ozbiljne i značajne mogućnosti sticanja imovine ili ekonomski procenjivog rezultata.
Imovinska šteta: Šira definicija
Imovinska šteta - Pojam - Gubitak ozbiljne i značajne mogućnosti sticanja imovine ili ekonomski procenjivog rezultata - Postojanje - Kriterijum identifikacije - Naznaka. U pogledu iznude, u pojam imovinske štete relevantne za konfiguraciju krivičnog dela spada i gubitak ozbiljne i značajne mogućnosti sticanja imovine ili ekonomski procenjivog rezultata, čije postojanje mora biti dokazano na osnovu pojma uzročnosti svojstvenog krivičnom pravu.
Ova maksima, fundamentalna za razumevanje presude, pojašnjava da imovinska šteta u slučaju iznude nije samo monetarna, već obuhvata i ekonomske prilike koje su mogle biti ugrožene iznuđivačkim delovanjem. Stoga je neophodan adekvatan dokaz uzročnosti između krivičnog dela i pretrpljenog gubitka, što je aspekt koji se povezuje sa članovima 1223. i 629. Građanskog i Krivičnog zakonika.
Pravne implikacije i normativni referenti
Presuda se zasniva na čvrstoj pravnoj osnovi, pozivajući se na norme i sudsku praksu. Među normativnim referentima, član 629. Krivičnog zakonika definiše iznudu, dok član 1223. Građanskog zakonika pojašnjava koncept nadoknadive štete. Interesantno je napomenuti da je Sud takođe pozvao na različite prethodne maksime, ističući kako se sudska praksa vremenom razvijala po ovom pitanju.
Konkretno, prethodne maksime, poput onih Ujedinjenih odeljenja, pokazuju stalno usavršavanje pojma imovinske štete, čineći jasnim da puki gubitak imovine nije dovoljan za konfiguraciju krivičnog dela iznude, već je neophodna šira procena.
Zaključci
Presuda br. 30016 iz 2024. godine predstavlja značajan korak napred u razumevanju imovinske štete u kontekstu krivičnih dela iznude. Ona pojašnjava da šteta prevazilazi puki gubitak opipljive imovine, uključujući i ekonomske prilike koje su mogle biti izgubljene usled nezakonitog ponašanja. Pravni operateri će morati da posvete posebnu pažnju dokazivanju uzročnosti i analizi gubitaka pretrpljenih od strane oštećenih lica, nastavljajući da se pozivaju na ustaljenu sudsku praksu kako bi se snašli u tako složenom i višestranom polju.
