Presuda br. 17157 iz 2024. i dopuštenost ugovora o licenci za korišćenje baze podataka

Nedavna uredba br. 17157 od 21. juna 2024. godine, koju je doneo Kasacioni sud, bavi se ključnom temom u oblasti građanskog i privrednog prava: validnost i dopuštenost dokaza o zaključenju ugovora o licenci za korišćenje baze podataka. Ova tema je od posebnog značaja za preduzeća i profesionalce u sektoru, jer se tiče prava na korišćenje informacija i digitalnih resursa.

Kontekst presude

U predmetnom slučaju, D. (D. P. G.) protiv I., Milanski sud je već zauzeo jasan stav u pogledu potrebe za pisanim formalnostima za zaključenje takvih ugovora. Međutim, Kasacioni sud je preokrenuo ovaj stav, utvrđujući da ugovori o licenci za korišćenje baze podataka nisu podložni strogim formama. Ova odluka se zasniva na preciznom tumačenju normi Građanskog zakonika, posebno članova 1322, 1350 i 2697.

Dopuštenost pretpostavki kao dokaza

Jedan od najznačajnijih aspekata ove presude je tvrdnja o dopuštenosti pretpostavki za dokazivanje zaključenja ugovora. Konkretno, Sud je pojasnio da:

POJAM - DOPUŠTENOST Generalno. Ugovor o licenci za korišćenje baze podataka nije podložan strogim formama i, stoga, dokaz o njegovom zaključenju može biti dat i putem pretpostavki koje se odnose na stvarno izvršenje obaveza iz samog ugovora.

Ova maksima naglašava kako se dokaz o zaključenju ugovora može izvršiti ne samo pisanim dokumentima, već i konkretnim ponašanjima i radnjama koje dokazuju izvršenje samog ugovora. Ovo predstavlja značajno otvaranje za preduzeća, koja često posluju u kontekstu u kojem formalnosti mogu predstavljati prepreku.

Implikacije za privredno pravo

Posledice ove presude su brojne i zaslužuju da budu istražene:

• Veća fleksibilnost u zaključenju ugovora o licenci za korišćenje, podstičući inovacije i korišćenje digitalnih resursa.
• Mogućnost korišćenja ponašanja i običaja kao dokaza u slučaju spora, smanjujući rizik od pravnih sporova.
• Podsticanje usvajanja agilnijih poslovnih praksi, u skladu sa potrebama savremenog tržišta.

Presuda br. 17157 iz 2024. godine, dakle, predstavlja korak napred u priznavanju neophodne fleksibilnosti u modernom privrednom pravu, posebno u eri kada su digitalne transakcije svakodnevne.

Zaključci

Zaključno, uredba Kasacionog suda br. 17157 iz 2024. godine označava važnu promenu u regulisanju ugovora o licenci za korišćenje baze podataka. Sa mogućnošću dokazivanja zaključenja ugovora putem pretpostavki, pravo se bolje usklađuje sa dinamikom sadašnjeg tržišta, gde su brzina i efikasnost ključni. Kompanije i profesionalci sada moraju uzeti u obzir ove promene u svojoj operativnoj i pravnoj strategiji, kako bi uspešno navigirali u stalno promenljivom regulatornom pejzažu.