Maltrеtiranje u porodici: analiza presude Kasacionog suda, br. 8592/2010

Presuda Kasacionog suda br. 8592 iz 2010. godine predstavlja značajnu odluku u vezi sa maltrеtiranjem u socijalno-zdravstvenom sektoru, naglašavajući odgovornost zaposlenih i pravne implikacije povezane sa njihovim ponašanjem. Konkretno, pravni slučaj je obuhvatio grupu zaposlenih u javnoj ustanovi za pomoć koji su, prema svedočenjima, vršili akte maltrеtiranja nad smeštenim starijim osobama.

Kontekst presude

Apelacioni sud u Veneciji potvrdio je krivičnu odgovornost optuženih, smatrajući da su njihovi postupci povredili član 572 krivičnog zakonika, koji se odnosi na maltrеtiranje. Epizode maltrеtiranja dokumentovane su brojnim svedočenjima, uključujući i svedočenja pripravnika koji su bili svedoci neprikladnog i zlostavljačkog ponašanja prema starijim osobama. Sud je naglasio otežavajuću okolnost smanjene odbrane žrtava, budući da su starije osobe bile nesposobne da se brane.

Odgovornost zdravstvenih radnika ne ograničava se samo na akte maltrеtiranja, već uključuje i propuštanje službenih radnji od strane onih koji su bili dužni da nadziru.

Argumenti Kasacionog suda

Tužene su osporile presudu drugostepenog suda, tvrdeći pogrešnu ocenu dokaza i nedostatak dovoljnih dokaza za kvalifikovanje krivičnog dela maltrеtiranja. Međutim, Kasacioni sud je odbio žalbe, potvrđujući kredibilitet svedočenja i doslednost obrazloženja datih od strane nižih sudova. Konkretno, ponovljeno je da su radni kontekst i ponašanje zaposlenih stvorili atmosferu patnje i poniženja za žrtve, kvalifikujući situaciju kao sistematsko maltrеtiranje.

Pravne implikacije i odgovornosti

Ključno je razumeti da krivična odgovornost ne pada samo na akte fizičkog nasilja, već se proteže i na verbalno i psihološko ponašanje koje može povrediti moralni integritet osoba kojima se pruža pomoć. Sud je pojasnio da, u zdravstvenom kontekstu, povreda profesionalnih dužnosti i propuštanje nadzora mogu predstavljati krivično delo. Konkretno, slučaj B.M.T. je pokazao kako se propuštanje službenih radnji može smatrati oblikom saučesništva u maltrеtiranju, ukoliko se dokaže da je odgovorna osoba imala mogućnost i dužnost da interveniše.

• Fizičko i psihološko maltrеtiranje
• Propuštanje službenih radnji od strane rukovodilaca i odgovornih lica
• Individualna odgovornost u kontekstu nege

Zaključci

Presuda Kasacionog suda, br. 8592/2010, nudi podsticaj za razmišljanje o odgovornosti u socijalno-zdravstvenom sektoru i o važnosti osiguravanja zaštite ranjivih subjekata. Sudska praksa u ovoj oblasti mora nastaviti da se razvija kako bi se zaštitila prava i dostojanstvo ljudi, posebno onih u krhkom stanju. Esencijalno je da profesionalci u sektoru budu obučeni i svesni svojih odgovornosti, kako se slični incidenti ne bi ponovili.